Садржа се момче и дјевојче,
Уз пролеће, уз најљепше цв'јеће,
кад се жање жито и шеница,
кад се точи вино рујеница,
кад се коси зелен-ливадица,
кад се овце на планинам' јаве.
То зачула тица косовица,
па казива у горици грани,
грана каже дјетелини трави,
трава каже бијелим овцами,
овце кажу своме чобанину,
чобан каже у млину млинару,
млинар каже ко год њему дође.
То зачула млада, ај, дјевојка,
стаде клети тицу косовицу:
"Косовице, тице издајице,
оба ти се поломила крила,
а горица усала јој грана,
дјетелину однијела слана,
б'јеле овце подавили вуци,
а чобана заробили Турци,
а млинара однијела р'јека
мало село куга уморила!"
