Нишан
Голобрадо момче
Оде бој да бије,
За слободу и за име
Крв своју да лије.
Да у храброј чети
Дичних соколова,
Потпомогне ослободит'
Рају од окова.
Да л' ће му се лепи
Испунити санци,
Да ли ће се они тешки
Раскидати ланци?
Да ли ће и раја
Пропеват' у срећи?
У божијој то је руци,
Ја не могу рећи.
Али Србин не сме
Да изгуби наде,
На разбоју кад оваке
Синке види младе.
И соколић таки
Кад већ чисто схваћа,
Шта то значи, кад се каже:
Крви ишту браћа!
Она наша браћа,
Она наша крила,
На Косову што нам сломи
Османлијска сила.
...Оде Херцеговче
Да с' роду одужи,
Да га мине бол у души,
С мачем да га служи.
Ал ето Турака,
Џелата крвави',
Врве, гмижу са свих страна
К'о из земље мрави.
Па ето и једног
Азијатског дива
Те ухвати на разбоју
Устаника жива.
Баци га на леђа,
Па га тако носи...
Хај млађано Херцеговче
Дочекало шо си!
Усташа не даје
Од себе ни писка,
Већ Турчина из све снаге
Он за гушу стиска.
Ал момче је слабо,
А Туре је јако,
Па не може да га руком
Угуши никако.
То видео братац
Херцеговца млада,
Па пропишта сред бојишта
„Хај големих јада!
Ено Туре грдно
Брата носи мога,
Брата мога млађанога,
Јој, и јединога!“
Потегнуо пушку,
Ал големих мука!
Задрхтала и клонула
Десница му рука.
Не сме џевердара
Сво да опали,
Е боји се, место Мује
Да брата не свали.
Ту се око иште,
Као у хајдука,
А што држи џевердара
Поуздана рука.
Ту треба и мира,
Треба и хладноће,
Кад у такав, браћо, нишан
Рађати се хоће.
Један дрхат само,
Па промашио је,
Један часак, један тренут
Па одоцнио је.
Ил с' које ће стране
Да дохвати врага?
Или с' десна? или с' лева?
Спреда ил с'острага?
Свакојако може
И брата да згоди
И млађани с њиме зрачак
Угаси слободи.
„Оче на небеси,
Твоја воља!“ рече,
И потегнув џевердара
Гологлавке клече.
И опали пушку,
И тане одхуји,
Па пробије слепо око
Силовитом Муји.
Мртав паде Турчин,
А већ, ено брата,
Где он руке своје вије
Брату око врата.
Па га онда љуби
У чело и лице,
Док јунаци други Турке
Кољу нештедице.
Ал беседи момче:
„Баш ти, брате, хвала,
Што ти рука при нишану
Није задрхтала.
Ал безилно рећи, —
Не било ти криво —
Ја од тебе, ја и нисам
Друго очекив'о!“
