Нит сам жењен нити ћу се женим
док не узнем што је мене мило,
док не узнем девојћу Ружицу,
девет шуре зете да ме зову.
Кад дочула Ружичина брајћа, 5
саградили кулу од кремена,
да скутају њину милу сестру.
Седела је за девет године.
Цвили, пишти, Ружица девојча:
— Грми, боже, пуцајте трескови, 10
та разбите кулу од кремена,
да искочим на белог света,
да си видим Павла перјанина
да ли јоште тавролисћи оди,
да ли коња тавролију води.15
Певач, место записа и напомена
Рада Богдановић, Бучум, неписмена педесет једногодишња сељанка
Референце
Извор
Љубавне и друге песме из сврљишког краја. Песме забележио Недељко Богдановић. 11/1971, бр. 3-4, стр. 72.