Нит сам жењен нити ћу се женим
док не узнем што је мене мило,
док не узнем девојћу Ружицу,
девет шуре зете да ме зову.
Кад дочула Ружичина брајћа, 5
саградили кулу од кремена,
да скутају њину милу сестру.
Седела је за девет године.
Цвили, пишти, Ружица девојча:
— Грми, боже, пуцајте трескови, 10
та разбите кулу од кремена,
да искочим на белог света,
да си видим Павла перјанина
да ли јоште тавролисћи оди,
да ли коња тавролију води.15
