[Никола се на рај наслонио]
Никола се на рај наслонио,
Па са раја у пакао гледа,
Где се мучи млада невестица,
Где јој виле беле руке внју,
А змије јој чарне очи пију, 5
И гуштери бело лице грде.
Питао је са раја Никола:
— Ој Бога ти, млада невестице,
Што си Богу млада сагрешила,
Те ти виле беле руке вију, 10
И змије ти чарне очи пију,
А гуштери бело лице грде? —
Ал' беседи млада невестица:
— Кад ме питаш са раја Никола,
Кад ме питаш право да ти кажем 15
Трипут слм се удлвала млада,
Затекла сам троје сирочади.
Прво вели: „Опаши ме, мајко!",
Друго вели: „Дај ми хлеба, мајко!",
Треће вели: „Дај ми воде, мајко!" 20
Које вели: опаши ме, мајко!
Змије хватам, па га опасујем;
Које вели: дај ми хлеба, мајко!
Камен круним, па му хлеба дајем;
Које вели: дај ми воде, млјко! 25
Једа цедим, па му воде дајем.
То сам млада Богу сагрешила:
Те ми виле беле руке вију,
И змије ми чарне очи пију,
А гуштери бело лице грде. — 30
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
