Возила се шајка дивојака,
Трула грађа, потопи се лађа,
Оста Мара на корману сама.
Ал говори Мара са кормана:
„Ко би мене крају добавио, 5
Дала би му обљубити лице!"
То зачуо скелеџија Иво;
Од папира лађу начинио,
Од шешира весло направио,
Па је Мару крају добавио. 10
Ал говори скелеџија Иво:
„Дај, Марице, да ти љубим лице!"
Ал говори Марица дивојка:
„Не љуби се лице крај водице,
Већ се љуби лице код мамице!" 15
Марко Петричевић, бр. 20. Из Старих Миканооаца, пјевала Цеца Баличевић.
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio drugi. Ženske pjesme. I/3. Ženske pjesme (ljubavne pjesme), knjiga sedma, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1929. str. 253.
Olinko Delorko, O nekolikim inačicama poznate hrvatske romance "Vozila se šajka mala barka", Zbornik za narodni život i običaje, Knj. 42. (1964), str. 81-82.
