Не чудим се мраку нит’ облаку,
нит’ Врбасу што се често мути,
већ драгоме што се на ме љути,
јер сам другог оком погледала.
Ако сам га оком погледала, 5
ја га нисам срцем севдисала;
ако сам га срцем седвисала,
ја га нисам у дворе увела;
ако сам га у дворе увела,
ја му нисам бијело лице дала; 10
ако сам му бијело лице дала
и њему сам доста оставила.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 26.
