Болан Иво боловаше,
Ал' му мајка говораше;
"О ти Иво, моје јагње,
"Што ћеш мајци оставити,
"Али твоје селе Јеле, 5
"Али твоје љубидраге?"
Болан Иво бесјеђаше:
"Ја ћу мајци оставити
"Моје дворе и тимаре,
"Сели мојој оставићу 10
"Спензу моју небројену,
"Љуби мојој не остављам,
"Јер је љуби преко млада,
"Она ће се преудати."
Када Иво умираше, 15
Онда Манду испросише.
Када Ива понесоше,
Онда Манду поведоше.
Када Ива укопаше,
Онда Манду обљубише. 20
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 330.
