Мој драгане, сија перчинлијо!
Мани перчин са бијела врата,
Не мами ме сваки час на врата,
Немам каде с тобом жуборкати,
У мене је огњевита мајка, 5
У двору ме три посла чекају:
На куђељи Миспрско повјесмо,
А на стану свилаче кошуље,
На ђерђеву платно Сарајевско, 10
А на њему игла од биљура,
А у игли свила од Мисира,
И сувише злато из Млетака:
Тебе, драги, свилене кошуље,
Мојој мајци Мисирско повјесмо, 15
Мене, драги, на ђерђеву платно.
У мене је огњевита мајка,
Избиће ме и окараће ме.
"Ако тебе и окара мајка,
"Ак' окара, ударит' те неће, 20
"Ак^ удари, оћерати неће,
"Ак' оћера, бјежи мене, душо!
"Троја су ти врата отворена,
"А четврта дрва шимширова,
"Узећу те себе за љубовцу." 25
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 295-296.
