Нећу, душо, чашу

Милорад Поповић Шапчанин

Нећу, душо, чашу Писац: Милорад Поповић Шапчанин

Нећу, душо, чашу

Нећу, душо, чашу,

Нећу рујна вина,

Не марим за славу,

Баш ни рузмарина.

Нашто ми је чаша

Да ме лудом прави?

И рузмарин шта је

На несрећној глави?

Нашто љубав наша,

Што у срцу сија, —

Проклество је гони

Туга обавија.

Анђела ми зови,

Нек' нам раку копа,

Нека нашу љубав

У земљу закопа.

Бар над гробом дић'ће с'

Плав цветак од неба,

Јер и 'нако Богу

Анђелака треба.

А свет овај неће

На љубав да пази

Те нас зато, душо,

Сатире и гази.

Напомене

• Ова песма је први пут објављена у часопису Јавор, 1862 бр. 35.
• Објављена касније у књизи Песме, 1863, страна 6

Извори

• Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 20-21. Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.