Несташни дечаци
| Несташни дечаци Писац: Јован Грчић Миленко |
Лаку игру удесили
Несташни дечаци,
Уска им је соба њина,
А уски сокаци —
На брег! На брег!
У поље се захукали
Ка зеленом брегу:
Баш к’о да им додијало
У школскоме стегу...
На брег! На брег!
У горици презеленој
Срце им се снажи,
Ту им око лептирића
Шаренога тражи...
На брег! На брег!
Ту подижу — из прашине —
Најмилије дворе!
Прескачу их муњевито
Од доле, од го́ре.
На брег! На брег!
Ту ускличу поносито
Кол’ко шума вреди;
А »пролеће« иза џбуна
Тути, па их гледи...
На брег! На брег!
Гледи вазда умиљато,
Па им срећу снажи;
У пролећу среће доста,
Срећан ко је тражи!...
На брег! На брег!
Извор[уреди]
Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 179-180
|