Несрећна беговица
Снује платно беговица млада,
Снујући је помрсила платно;
К њој долази заовица млада:
„Вај, снашице, да од Бога нађеш!
„Рашта си ми помрсила платно?" 5
Ал говори беговица млада:
„Заовице, по Богу сестрице!
„Ти не казуј старој својој мајци,
„Мало платно замршено било,
„Ал' сам б'јело одмрсила платно, 10
„Сутра ће ми доћи моја мајка,
„Донјеће ми од злата кошуqу,
„Теби ћу је на дарове дати."
Ал' се она уздржат' не могла,
Веће иде у чардаке горње, 15
Пак дозивље своју стару мајку:
„О старице, мила моја мајко!
„На покоњ ти оженила сина!
„И у з'о час снашицу добила!
„Све ти бјело помрсила платно." 20
Кад то чула стара њена мајка,
Она иде к беговици младој:
„О снашице, да од Бога нађеш!
„Рашта си ми помрсила платно?"
Ал' јој вели беговица млада: 25
„О свекрво, нерођена мајко!
„Нерођена, кано и рођена!
„Мало платно замршено било.
„Ал' сам б'јело размрсила платно;
„Ти не казуј бегу господину. 30
„Сутра ће ми моја мајка доћи,
„Дон'јеће ми од злата кошуљу,
„Теби ћу је на приказе дати."
Али она тога и не слуша.
Веће иде у чардаке горње, 35
Пак дозивље бега господина:
„О мој сине, беже господине!
„На покоњ те оженила мајка!
„А у з'о час снашицу добила!
„Све ми б'јело помрсила платно." 40
Кад то чуо беже господине,
Да га кори, своја стара мајка,
Да га кори, беговицом младом,
Он дозивље беговицу младу,
Пак је њојзи тихо бесједио: 45
„Ходи горе, моја вјерна љубо,
„Ходи горе, у чардаке горње,
„Пак ми стери мекане душеке,
„Љуто ме је забољела глава,
„Чини ми се, пребољет' је не ћу." 50
Кад то чула беговица млада,
Она иде у чардаке горње,
Пак му стере мекане душеке;
К њој долази беже господине,
Пак потрже ноже оковане, 55
Те удара беговицу младу,
Удара је по свилену пасу,
На ножу је чедо извадио,
Пак дозивље сестру своју младу:
„Дођидере, сестро моја драга, 60
„Ево ти се породила снаша."
Кад ли сестра у чардаке дође,
Тихо јој је беже бесједио:
„Ходи, селе, у село на прело,
„Пак се фали у селу другама, 65
„Да су тебе забољеле руке
„Љуљајући нејака братића."
Пак дозивље своју стару мајку:
„Дођидере, моја мила мајко,
„Ево ти се породила снаша." 70
Кад је њему долазила мајка,
Њојзи беже говорио био:
„Ајде, мајко, у село на прело,
„Пак се Фали по селу другама
„Да су тебе забољеле р>ке 75
„Љуљајући нејака унука:
„А ја идем у гору зелену
„Траву пасти, а росицу пити,
„Не бих ли се грија остајао."
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
