Неспокојство

Неспокојство
Писац: Јаков Шантић

        Неспокојство

  Гле звијезде!... Небо спава,
Спава земља – свуда тама
И бескрајна поноћ мека
Расипа се међу нама.

  Кроз шипражје и кроз грање,
Кроз сводове дивљих ружа –
Сребрен, блијед и без шума
Сам се поток нијемо пружа.

... Шта то прену!? Да л’ то славуљ
Боно кликну из лугара?
Не – то бјеше уздах један ...
Ноћ и љубав – бајка стара!...

Крф, 8. 10. 1903.

Извор[уреди]

Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 183.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.