Пређи на садржај

Немилосном богаташу (1889)

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

Ал' си сретан, богаташу,
    Имаш сребра, злата;
Уживања разна
    Од Бога ти дата.

Без муке и брига
    Сједиш у твом стану,
А од леда мрзне
    Срце сиротану.

Као гуја цвили,
    Па те тужан моли,
Да му дадеш хљеба,
    Да глади утоли.

А ти канда не знаш,
    Не чујеш му гласа,
Не разум'јеш муку,
    Стрепње и ужаса.

На меканој свили,
    Покрај топле пећи,
У спокојству лежиш,
    У највећој срећи.

Ал' сјети се, сјети
    И тог сиротана,
Помози му сада
    Сред чемерних дана.

Уд'јели му јадном,
    Не гони га с прага,
Ох, тако ти Бога!
    Ох, тако ти Блага!

Имај срце, с којим
    Осјећај се спаја;
Не заборав' на то
    У свили, сред сјаја.

Врши дужност своју,
    Буди срцем човјек,
Сиротана тјешит'
    Слава ти је дов'јек.

Уд'јели му јадном,
    Не гони га с прага,
Ох, тако ти Бога!
    Ох, тако ти блага!