Нема, нема...
Нема ока, твога ока,
Жарком сунцу са истока
Па све паду до запада:
Нема ока, твога ока,
Од запада до истока.
Нема стаса, твога стаса,
Што је дике, што ли краса
Скрај на он'крај б'јелу св'јету;
Нема стаса, стаса твога,
Вилен-стаса убавнога. —
Нема душе, душе миле,
Гдје се стичу рајске виле,
Ни на земљи, нит у небу:
Нема твоје душе миле
У анђела ни у виле. —
Нема ока, нема стаса,
Нема твоје душе краса;
Нема нигдје, нигдје нема:
Ока, стаса, душе твоје,
Што зан'јеше срце моје.
