— Чуј, дјевојко, умире ти мајка.
— Нек умире, и горе јој било,
Кад је мене за ајдука дала,
За ајдука, за немила друга.
Синоћ ајдук из ајдука дође; 5
На њему је крвава долама,
Крвави му ножи до балчака,
Крваве му руке до лаката,
У руци му коса дјевојачка,
А у другој рука од јунака. 10
Што ј’ у руци коса дјевојачка,
То је коса моје миле сеје,
Што ј’ у другој рука од јунака,
То је рука мог рођеног брата.
