Неки одломци од пјевања сватовског при трпези у Приморју

Неки одломци од пјевања сватовског при трпези у Приморју:

           I.

Паде цвјетак неранџе,
По сред чаше јуначке
Да је знала неранџа,
Да је чаша јуначка, —
Све би гране савила,
А чашу би попила.

II. Кад се прстењују преко софре младенци:

Сви су часи добри,
Ови најбољи,
Кад се млади Марко
С’ љубом састави;
Ој радости, веселости,
Ђе си до сад била? —
Шетала сам кроз планину,
Ка' бијела вила;
А сад сам се слегла
У равно Приморје —
Нанесе ме Бог и срећа
Ђе је доста вина.

III. Кад сватови играју, излазећи иза трпезе:

Јунак јунака оком погледа,
Ђе добар јунак, буде потребан,
А добар јунак свуђе требује,
Благо дружини с’ којим војује,
Мој миле игра, поигра,
Мој миле чија је игра? —
Мој миле старога свата.
Јошт миле игра поигра:
Мој миле, игра чија је? —
Мој миле златнога кума.
Мој миле игра чија је?
Мој миле ручна ђевера.
Мој миле игра чија је? —
Мој миле наше засједе.
Мој миле игра чија је? —
Мој миле барјактарева.
Мој миле игра чија је? —
Мој миле младожењина.
И тако се сви сватови реде, спомињући имена њихова, и имена жена,
која су у кући на пр.:
Мој миле игра чија је,
Мој миле Мила Јовова
Зове га Анђе Лукина —
Мој миле срекња да му је!
Јошт миле игра поигра и т. д.

IV. Кад треба да се свати дижу:

Сиједа брада, два бијела града,
Бисер се рони у чаше пада —
Подигни се стари свате
Вријеме ти је.

Прибиљежио: Лука Јововић, учитељ.

Референце

Извор

Луча, књижевни лист друштва „Горски вјенац“, година IV свеска V и VI, за мај и јуни, уредник проф. Лазар Т. Перовић, Цетиње, К. Ц. Државна штампарија, 1898., стр. 248-249.