Славја ми поје скрај луга,
Скрај луга, скрај зеленога,
Ђевојчици јаде задава:
Ђевојко, о душо драга,
Он' јунак, кој' те просио, 5
Они се јунак вјерио,
Вјерио и оженио. —
Нека га, славјо медени,
Љетни му данци чести,
А зимње ноћи веселе, 10
Једна му дошла жалосна,
У коју мене спомињао.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 306.
