Некад бијах...
| Некад бијах... (1893) Писац: Светозар Ћоровић |
Некад бијах тако вес’о
Као славуј усред луга,
Нисам знао шта су боли
Нисам знао шта је туга.
У весељу увеијак сам
Проводио бурне сате;
А сад све сам оставио
Тек да могу мислит’ на те.
Самоћа ми мрска бјеше
А сад ми је тако мила. —
Сад дружину и не волим
А тако ми драга била.
Пр’је сам увјек крај пехара
Проводио бурне сате; —
Сада све сам оставио
Тек да могу мислит’ на те.
Када сине муња љута
Страшећ худа срца многа,
А ја тада само мислим
То је поглед ока твога!
Или славуј кад запјева
У зеленом лугу тамо,
Чини ми се — твоју пјесму
И твој гласак слушам само.
Можда и ти мислиш на ме
У тишини — у осами,
Па ти спомен дана сретни
За уздахом уздах мами.
Ти уздишеш као и ја
Обоје нас муче ваји, —
Па кад жеље не могу нам
Спојиће се уздисаји.
Извор[уреди]
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 2, стр. 18.
|