Некаваљерство Новаковић Грује

Извор: Викизворник


Некаваљерство Новаковић Грује

Вино пије тридесет 'ајдука
У зелену гору Романију
У некакву ледену пећину,
Међу њима Старина Новаче,
А до њега дели Радивоје. 5
Вино служи Новаковић Грујо
Сипа десном руком и маштравом.
Кад Новаку чашу додаваше,
По по чаше њему насипаше,
А преко руке чашу додаваше, 10
А гледа га Старина Новаче,
Па овако њему говораше:
„О, Грујица, мој од срца сине!
А што сам ти жао учунио,
Те ми чашу преко руке дајеш?“ 15
Кад то зачу Новаков Грујица,
Овакву му ријеч говораше:
„Доста си ми жао учинио:
Врсници се моји иженише,
А врснице по чедо добише, 20
Велика им ђеца уз кољенце,
А ја им се оженит' не могу,
Док ја куће и кућишта немам.
Ја сам чуо казивали су ми:
У Будиму граду бијеломе 25
У некаква од Будима краља,
Настала је лијепа ђевојка.
Ја ћу тамо до Будима поћи,
Да ја просим лијепу ђевојку,
Не би ли је мени поклонио.“ 30
Па од земље на ноге скочио,
Па рзава привати дората,
Орати га и опасати га,
Заложи га ђемом немачкијем,
Па додаје 'ајдуцима дора. 35
Водају га пред мрачном пећином,
Док се Грујо у пећини спреми.
Он се свуче, те се преобуче,
Он удари одијело дивно:
Свилу свуче, кадифу обуче, 40
А припаса сабљу ђемерлију.
Па се Груја до дората шета,
Па рзава закрочи дората.
'Ајдуцима: „Остај с' Богом.“



Извор[уреди]

Лубурић, Андрија, Збирка народних песама. Архив Србије, Београд, Некаваљерство Новаковић Груја, Х, бр. 191.