Неименована песма Алексе Шантића 8
Изглед
На румене усне твоје
Један ружин листак пао;
Ту, пун чежње, дрхтао је
И милу ти душу звао.
У њој му је сунце било,
О њој сањô у самоћи,
И шаптао име мило
Дуге дане, дуге ноћи.
Али заман чежња драга
Кад мразеви пред њом стоје:
С твојих уснâ одува га
Дах студени душе твоје.
Ти видјела ниси таде
Како тужно, без покоја,
С твојих уснâ мртав паде
Јадни листак - љубав моја.