Неименована песма Алексе Шантића 18
Пробуди ли сузе твоје
Тајни уздах ноћи мртве?
Познајеш ли да из гроба
Плаче гласак твоје жртве?
Познајеш ли сјенку ону
Што кроз нотњу таму хрли,
Па пред твоје дворе слази
Па прагове твоје грли?
Сазнаје ли око твоје
Њену тугу што је мори?
Да ли видиш тамна сјенка
Како дршће, како гори?
Да ли видиш у том пламу,
Што је вјечном жудњом згара,
Да се призрак лица твога
Са осмјехом њежним ствара?
Не, заборав све је скрио
Из ледених твојих груди,
Ти не знадеш јадно срце
Да за тобом и сад жуди.
Ти не знадеш да из гроба
Још се диже љубав мртва,
И да тебе и сад љуби
Моје срце - твоја жртва...