Неименована песма Алексе Шантића 16
О, зашто се јављаш мени
Кад ми душа санак снива?
Што у твојој милој зјени
Жалосна се туга скрива?
Што ме кроз ноћ станеш звати,
Шта ти сјетни гласак иште
Ја ти немам ништа дати, -
Ја сам мртво пепелиште.
Све што имах ја ти дадо':
Мисли, душу, љубав, снове,
И срце ти пружи младо,
Да те својим небом зове.
Све ти дадох, тек у оку
Заостале сузе кријем,
Па и њих ти ето дајем,
Над мртвом их срећом лијем...