Када жени Рунчић Мата
Стипурину свога брата,
Много братац обишао
Док ђевојку он нашао
У Мандице Пожурице. 5
Мандица му објед справља
Неварене маслеђије,
Модром скутом[1] зачињену.
Маслеђију наставише:
Када Мата јести поче, 10
По њему се црива точе;
Када спаде под пелишће,
Рече Мата: „Нећу више!”
Па побјеже низ лужине
И сакри се од дружине, 15
Пак се хвата бусен-баре
Те несретник пр...о таре.
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 190.
