Невјера љубе Новаковић Грује

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Невјера љубе Новаковић Грује
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
117. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




117.

Невјера љубе Новаковић Грује


0001 Шатор пење Новаковић Грујо
0002 на лијепу пољу Дренопољу
0003 сам [са] својом љубом Анђелијом
0004 и с нејаким сином Стипаном.
0005 Кад је Грујо разапео шатор,
0006 сиде Грујо под бијели шатор
0007 те се мало понапио вина
0008 пак говори Новаковић Грујо:
0009 "Анђелија, моја моја вјерна љубо,
0010 ево ме је санак саломио
0011 ти мени мало почувај страже
0012 хоћу лећи мало поспавати
0013 бог ће дати да ће добро бити."
0014 То [је] њега љуба послушала
0015 леже Грујо поспавати мало.
0016 Мало затим постајало врјеме
0017 али иду три млада Турчина
0018 од лијепа мјеста Дренопоља
0019 пак и[х] гледао дијете Стипане
0020 те говори својој милој мајки:
0021 "Буди, мајко, Груицу бабајка
0022 ено иду три Турчина млада!"
0023 Онда вели љуба Груичина:
0024 "Не будали, дијете Стипане,
0025 нису то млада три Турчина,
0026 веће оно твоја три ујака,
0027 три ујака, три Новаковића."
0028 Дођоше Турци до шатора,
0029 говорили Турци Дренопољци:
0030 "Божија помоћ, Анђелија љубо,
0031 Анђелија, љубо Груичина!
0032 Камо теби дијете Груица?"
0033 Онда вели љуба Анђелија:
0034 "Ево спава Грујо под шатором,
0035 ход[']те те му савежите руке,
0036 волим љубити Турчина три,
0037 него ајдука по гори зеленој."
0038 Онда веле три Турчина млада:
0039 "Не смијемо, љубо Груичина,
0040 не смијемо ми доћи Груици,
0041 Груица је љута аџамија
0042 ти Груици сама вежи руке."
0043 То [је] тешко љуба дочекала
0044 пак узима канап и литара
0045 те Груици руке све везала.
0046 Дођоше Турци Дренопољци,
0047 дођоше под бијели шатор
0048 јошт Груи већма руке вежу,
0049 они вежу троструким литаром
0050 пак онда Грују пробудише
0051 пак сидоше пити ладно вино,
0052 пију вина, а љубу му љубе
0053 баш на очи Новаковић Грује
0054 а он седи свезан под шатором.
0055 Напише се Турци Дренопољци
0056 и опише као [да се] помамише
0057 а поспаше као и [да] помријеше.
0058 Онда вели Новаковић Грујо:
0059 "О мој синко, нејаки Стипане,
0060 ти укради ноже од матере
0061 од њенога свилена појаса
0062 те ти режи на баби литаре."
0063 И отиде дијете Стипане,
0064 оде својој драгој мајки
0065 те он вади ноже од појаса,
0066 ал['] не може руком да извади.
0067 Онда вели Новаковић Грујо:
0068 "Узми, синко, зубом нејакијем."
0069 То [је] њега Стипан послушао
0070 и он узе ножа својим зубом
0071 и он био нож[а] извадио
0072 пак дојде свому бабајку
0073 пак му режи на руке литаре
0074 и он бабу био порезао,
0075 порезао по десници руци,
0076 онда црна крвца ударила.
0077 Препаде се нејаки Стипане
0078 кад је црну крвцу угледао
0079 бацио нож у траву зелену.
0080 Онда вели Новаковић Грујо:
0081 "Не бој ми се, дијете Стипане,
0082 ниси, синко, мене порезао
0083 из литара црна крвца цури."
0084 Онда узе дијете Стипане,
0085 узе нож[а] из траве зелене
0086 паки режи на баби литаре.
0087 Колико реже дијете Стипане,
0088 то Груица снагом већма растргује.
0089 А кад баби опрости руке,
0090 онда узе Новаковоћ Грујо,
0091 онда узе своју бритку сабљу
0092 те посјече три млада Турчина
0093 од лијепа поља Дренопоља.
0094 Пак пробуди љубу Анђелију:
0095 "Камо теби Турци Дренопољци
0096 који су тебе обљубили Турци
0097 на очи Новаковића Груја?
0098 Или волиш, моја вјерна љубо,
0099 или ми волиш свјећу свијетлити
0100 од свечера до бијела свјета,
0101 ил['] волиш служити рујним вином
0102 од свечера до бијела свјета?"
0103 Одговара љуба Анђелија:
0104 "Не волим теби, Груицо драги,
0105 не волим теби служит['] вином,
0106 веће да ти свјећу свијетлим
0107 од свечера до бијела данка."
0108 И отиде Новаковић Грујо,
0109 он отиде у гору зелену
0110 и он бије љубу Анђелију,
0111 он ју бије камџијом двоструком.
0112 Сусрео га бабајко Новаче
0113 [са] својим побром дели Радивојем.
0114 Онда вели њему Ст[а]рин[а] Новаче:
0115 "О мој синко, дијете Груица,
0116 тако ли се бије вјерна љуба!"
0117 Онда вели дијете Груица:
0118 "Не будали, мој старче Новаче,
0119 јошт није боја ни видила."
0120 Пак отиде у гору зелену
0121 пак разапе бијела шатора
0122 и зађе њему жарко сунце,
0123 ископа јаму до појаса
0124 онди меће љубу Анђелију,
0125 намазао прахом и сумпором
0126 пак ужеже косе на глави
0127 пак седе пити ладно вино
0128 од свечера до бијела свјета.



Интервенције[уреди]

и = ј (Грујо)
лѣпу (јат = ије)
трінаполю = Дренопољу
само своиѡм = сам са својом
ћ = ђ (Анђелијом)
е = је
бѣли (јат = ије)
и = ј (Грујо)
вѣр'на (јат = је)
люба = љубо
мие = ме је
і = ј (почувај)
лежи = леже
с = з (затим)
врѣме (јат = је)
ѿ = од
лѣпа (јат = ије)
мѣста (јат = је)
дѣте (јат = ије)
ходге = ходте
тур'ке = Турчина
ч = џ (аџамија)
додиѡше, додиоше = дођоше
ѡщь = јошт
помрѣше (јат = ије)
нѥгова = њенога
режи = реже
разтер'куѥ = растргује
сури = цури
цер'на = црна
своиѡм = својим
бабе = баби
п = б (бритку)
посѣче (јат = је)
кои = који
свѣћу (јат = је)
свѣтати (јат = ије) = свијетлети
свѣта (јат = је)
руинѡм винѡм = рујним вином
сусрѣѡ (јат = е)
стринь = старина
нѣму (јат = је) = њему
жар'ка = жарко
з = с (ископа)
седи = седе

Напомене[уреди]

 

Коментар[уреди]

Епска песма. Невера љубе Грујичине.
Поређења старије и млађе варијанте показују изузетну стабилност свих сегмената обраде. Неверна љуба је истовремено и мати крвница, те су при истицању особина јунака, у функцији контраста, битна опхођења оца и мајке према нејаком сину. Завршница ове варијанте уводи и необичну породичну хијерархију, јер ће Новак, док не сазна шта се догодило, замерити Грујици због опхођења према жени (што изостаје из Вуковог записа).
Варијанте: Вук, СНП III, 7; Matica II, 1, 217: 610-617; Kuhač, IV, 1499; Геземан 1925: 336. Krstić 1984: p. v. 136, Nevjera ljube Grujičine: 615-616; неверна љуба у ЕР песме бр. 25, 71, 78, 151, 186 и напомене. уз њих.
Прештампано: Сувајџић 1998: 168-171 и 203, бр. 71.

Извори[уреди]

(Саставила Снежана Самарџија)

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.

Литература[уреди]

(Саставила Снежана Самарџија)

Ајдачић, Д. (2004). Прилози проучавању фолклора балканских Словена. Београд: Научно друштво за словенске уметности и културе. Аноним (1926). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Мисао XX/7–8: 505–506. Банашевић, Н. (1935). Циклус Марка Краљевића и одјеци француско-талијанске витешке књижевности. Скопље: Скопско научно друштво. Bahtin, M. (1978). Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse. Beograd: Nolit. Bošković-Stulli, M. (1975). Usmena književnost kao umjetnost riječi. Zagreb: Mladost. Bošković-Stulli, M. (1978). Usmena književnost. Bošković-Stulli, M. – Zečević, D. Usmena i pučka književnost. Povijest hrvatske književnosti I. Zagreb: Mladost. Buturović, Đ. (1972–1973). Epska narodna tradicija Muslimana Bosne i Hercegovine od početka XVI vijeka do pojave zbirke Koste Hӧrmanna (1888). Glasnik Zemaljskog muzeja. Etnologija XXVII–XXVIII: 20–41. Влаховић, П. (1956).Трагови авункулата у јужнословенској народној поезији. Гласник етнографског музеја у Београду XIX: 206–213. Геземан, Г. (1921). Једно књижевноисторијско откриће: Ерлангенски рукопис... СКГ, НС II/4: 276–278. Геземан, Г. (1926/2002). Студије о јужнословенској народној епици. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина; Нови Сад: Матица српска. Gezeman, G. (1926/1982). Kompoziciona shema i herojsko-epska stilizacija. Ka poetici narodnog pesništva (S. Kolјević, prir.). Beograd: Prosveta: 252–283. Дамјанов, С. (1987). Граждански еротикон. Еротске песме и пословице у српској књижевности XVIII и почетка XIX века. Ниш: Градина. Делић, Л. (2006). Живот епске песме. Женидба краља Вукашина у кругу варијаната. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Делић, Л. (2008). Песме с темом великог грешника у Богишићевом зборнику (прилог проучавању жанровског синкретизма и ,,композиционих схема“). Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 301–322. Делић, Л. (р). Вукове збирке епских песама у контексту ранијих бележења (теме, јунаци, сижејни модели), рукопис докторске дисертације [2009]. Делић, Л. (2010). Секула се у змију претворио – симболички слојеви и епска дијахронија. Фолклор – поетика – књижевна периодика. Зборник радова посвећен Миодрагу Матицком. Београд: Институт за књижевност и уметност: 317–332. Делић, Л. (2011). ,,Болани Дојчин“ – Путеви генезе и модификације певања о сукобу ,,боланог“ јунака с Арапином. Жива реч. Зборник у част. проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић. Београд: Балканолошки институт САНУ – Филолошки факултет Универзитета у Београду: 105–126. Делић, Л. (2011). Слика о хајдуцима и ускоцима у раним бележењима: Ерлангенски рукопис. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима VI. Посвећено успомени на проф. др Радмилу Пешић. Београд: Филолошки факултет: 183–200. Деретић, J. (1995). Загонетка Марка Краљевића. Београд: СКЗ. Деретић, Ј. (2000). Српска народна епика. Београд: Филип Вишњић. Десница, Б. (1991). Стојан Јанковић и ускочка Далмација. Београд: СКЗ. Детелић, М. (1992). Митски простор и епика. Београд: САНУ. Детелић, М. (1996). Урок и невеста. Поетика епске формуле. Београд: САНУ. Дрндарски, М. (2001). На вилином вијалишту. Београд: Рад – КПЗ Србије. Ђорђевић, Т. Р. (1937). Белешке из наше народне поезије V/21. Лов на Божић. ППНП IV/1: 65–66. Ђорђевић, Т. Р. (1938). Што је небо да је лист хартије. ЛМС CXI/350: 50–54. Ђорђевић, Т. Р. (1953/1989). Вештица и вила у нашем народном веровању и предању. Београд: Народна библиотека Србије – Дечје новине. Златковић, И. (2006). Епска биографија Краљевића Марка. Београд: Рад – КПЗ Србије. Златковић, И. (2011²). Епска биографија Краљевића Марка. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Jason, H. (2011). Džidovka djevojka in the world of epic. Жива реч. Зборник у част проф. др Наде Милошевиж-Ђорђевић. Београд: Балканолошки институт САНУ – Филолошки факултет Универзитета у Београду: 235–255. Карановић, З. (1998). Антологија српске лирско-епске усмене поезије. Нови Сад: Светови. Карановић, З. (2010). Антологија српске лирско-епске усмене поезије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Карановић, З. (1998). Антологија српске лирске усмене поезије. Нови Сад: Светови. Карановић, З. (2010). Антологија српске лирске усмене поезије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Карановић, З. (2010). Небеска невеста. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Карановић, З. – Јокић, Ј. (2009). Смеховно и еротско у српској народној култури и поезији. Нови Сад: Филозофски факултет. Клеут, М. (1987). Иван Сењанин у српскохрватским усменим песмама. Нови Сад: Матица српска. Кољевић, С. (1974). Наш јуначки еп. Београд: Нолит. Костић, Д. (1926–1927). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Јужнословенски филолог VI: 278–295. Костић, Д. (1928). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Књижевни север 4: 7–8. Костић, Д. (1933–34). Још једна бугарштица из 18. века у Ерлангенском зборнику. Јужнословенски филолог XIII: 165–169. Костић, Д. (1935). Песма о верном слузи. Глас СКА CLXVIII: 135–202. Костић, Д. (1935/а). Једна песма из Београда пре 200 година. ППНП II/2: 237–239. Костић, Д. (1936). Траг песме о боју код Никопоља. ППНП III/1: 102–105. Костић, Д. (1937). Тумачење друге књиге Српских народних пјесама В. С. Караџића. Београд: Државна штампарија. Крњевић, Х. (1978). Муслиманске песме Ерлангенског рукописа. Зборник историје књижевности САНУ 7: 209–268. Крњевић, Х. (1978). Антологија народних балада. Београд: СКЗ. Krnjević, H. (1980). Živi palimpsesti ili o usmenoj poeziji. Beograd: Nolit. Krnjević, H. (1986). Lirski istočnici. Iz istorije i poetije lirske narodne poezije. Beograd: BIGZ; Priština: Jedinstvo. Крњевић, Х. (1988). Скица за видове композиције лирске народне песме. Поетика српске књижевности. Београд: Институт за књижевност и уметност:117–139. Диздаревић Крњевић, Х. (1997). Утва златокрила. Дело творност традиције. Београд: Филип Вишњић. Крстић, Б. (1935). Природни снови у нашим народним песмама. ППНП II/2: 217–227. Крстић, Б. (1939). Коњ као пророчка животиња. ППНП VI/2: 245–251. Krstić, B. (1984). Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena. Beograd: SANU. Латковић, В. (1955). Д. Ј. Поповић. Ко је аутор, где и како је настао Ерлангенски рукопис. ПКЈИФ ХХI/1–2: 157–159. Латковић, В. (1975). Народна књижевност. Београд: Научна књига. Лесковац, М. (1979). Бећарац. Антологија. Нови Сад: Матица српска. Лома. А. (2002). Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике. Београд: Балканолошки институт САНУ. Лукић М. – Златковић, И. (1996). Антологија народних песама о Марку Краљевићу. Београд: Нови дани. Лукић М. – Златковић, И. (2005²). Антологија народних песама о Марку Краљевићу. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Љубинковић, Н. (2000). Пјеванија црногорска и херцеговачка Симе Милутиновића Сарајлије. Београд: Рад – КПЗ Србије. Maretić, T. (1914.). Tri priloga našoj narodnoj epici. Rad JAZU 205: 221–229. Maretić, Т. (1966). Naša narodna epika. Beograd: Nolit. Маринковић, Б. (1966). Српска грађанска поезија 18. и с почетка 19. столећа. Београд: Просвета: 75–78. Маринковић, Р. (1998). Светородна господа српска. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Матић, С. (1958). Белешке и објашњења за другу књигу Српских народних пјесама В. С. Караџића. Београд: Просвета. Матић, С. (1964). Наш народни еп и наш стих. Нови Сад: Матица српска. Матић, С. (1972). Нови огледи о нашем народном епу. Нови Сад: Матица српска. Matešić, J. (1959). Die Erlanger serbokroatische Liederhandschrift. München: O. Sanger. Меденица, Р. (1934). Муж на свадби своје жене. ППНП I/1: 33–61. Меденица, Р. (1938). Делија–девојка. ППНП V/2: 260–265. Меденица, Р. (1965). Бановић Страхиња у кругу варијаната и тема о невери жене у нашој народној епици. Београд: САНУ. Меденица, Р. – Аранитовић, Д. (1987). Ерлангенски рукопис. Зборник старих српскохрватских народних песама. Никшић: Универзитетска ријеч. Милошевић-Ђорђевић, Н. (1971). Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције. Београд: Филолошки факултет. Nazečić, S. (1959). Iz naše narodne epike I. hajdučke borbe oko Dubrovnika i naša narodna pjesma. Sarajevo: Svjetlost. Недељковић, М. (1990). Годишњи обичаји у Срба. Београд: Вук Караџић. Недић, В. (1965). Напомене и објашњења уз: Пјеснарице 1814, 1815, Сабрана дела В. С. Караџића I. Београд: Просвета. Nedić, V. (1966). Napomene u: T. Maretić. Naša narodna epika. Beograd: Nolit: 331–343. Недић, В. (1971). Историјска сећања у једној старој песми о Змај-Деспоту Вуку. Ерлангенски рукопис, бр. 59. Serta slavica in memoriam Aloisii Schmauss. München: 536–537. Недић, В. (1975). Напомене и објашњења уз: Српске народне пјесме I. Сабрана дела В. С. Караџића IV. Београд: Просвета. Недић, В. (1976). О усменом песништву. Београд: СКЗ. Недић, В. (1977). Антологија народних лирских песама. Београд: СКЗ. Недић, В. (1981). Вукови певачи. Нови Сад: Матица српска. Новаковић, С. (1880). Стара народна песма о одласку св. Саве у калуђере. Отаџбина IV: 41–60, 220–235. Павловић, М. (1982). Антологија лирске народне поезије. Београд: Вук Караџић. Pavlović, M. (1986). Obredno i govorno delo. Beograd: Prosveta. Пандуревић, Ј. (2005). Прилог проучавању авункулата у српским народним пјесмама. Традиција и савременост. Бања Лука: Филозофски факултет: 395–403. Пандуревић, Ј. (2005/а). Народне пјесме о жени која издаје сина да би сачувала брата. Зборник Матице српске за књижевност и језик LIII/1–3: 83–96. Пандуревић, Ј. (2008). Новелистичке пјесме у ,,Босанској вили“. Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 359–388. Пантић, М. (1971). Рад на проучавању предвуковске народне поезије код Југословена. ЗМСС I: 117–122. Пантић, М. (1964). Народне песме у записима XV – XVIII века. Београд: Просвета. Пантић, М. (20022). Народне песме у записима XV – XVIII века. Београд: Просвета. Пантић, М. (1984). Сусрети с прошлошћу. Београд: Просвета. Петковић, Д. (2008). Типологија епских песама о женидби јунака. Београд: Чигоја штампа. Петковић, Д. (2010). Витешке игре и надметања у јуначким песмама (у старијим записима, Вуковим збиркама и ,,Пјеванији црногорској и херцеговачкој“).Фолклор – поетика – књижевна периодика. Зборник радова посвећен Миодрагу Матицком. Београд: Институт за књижевност и уметност: 333–344. Пешикан-Љуштановић, Љ. (2002). Змај деспот Вук – мит, историја, песма. Нови Сад: Матица српска. Пешикан-Љуштановић, Љ. ( 2007). Станаја село запали. Нови Сад: ДОО Дневник. Пешић, Р. (1967/1972). Старији слој песама о ускоцима. Анали Филолошког факултета 7: 49–65. Народна књижевност. Српска књижевност у књижевној критици 2 (В. Недић, прир.). Београд: Нолит: 260–284. Пешић, Р. (1976). Два стара епска мотива. ПКЈИФ XIII/1–4: 86–95. Пешић, Р. (1979). Орање Марка Краљевића. ЛМС 155/424: 279–291. Пешић, Р. (1988). Напомене и објашњења уз: Српске народне пјесме II. Сабрана дела В. С. Караџића V. Београд: Просвета. Pešić, R. – Milošević-Đorđević, N. (1984). Narodna književnost. Beograd: Vuk Karadžić. Поленаковић, Х. (1937). Неколико још прилога о писању крвљу у нашој књижевности. ППНП IV/1: 29–132. Поповић, Д. Ј. (1954). Ко је аутор, где и како је настао Ерлангенски рукопис. Годишњак Музеја града Београда I: 105–110. Поповић, П. (1919). Из књижевности, св. 2. Београд: Геца Кон: 17–32. Поповић, П. (1932). Новији радови о нашој народној поезији. Мисао XL/5–6: 225–236. Prohaska, D. (1928). Najstariji rukopis srpsko-hrvatskih narodnih pesama. Književni sever IV/7–9: 392–396. Путилов, Б. Н. (1985). Јуначки еп Црногораца. Титоград: Универзитетска ријеч – Побједа. Радуловић, Н. (2003). Симболични снови у усменој епици. Књижевна историја XXXV/119: 25–46. Радуловић, Н.(2005). Две метаморфозе у нашој епици.Свет речи IX/19–20: 40–42. Радуловић, Н.(2005/а). Типологија преоблачења у усменој епици. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду I: 107–113. Родић, М. – Срдић, Р. (2001). Кнежопољске народне пјесме. Београд: ГЕА. Самарџија, С. (1989). Ново издање ,,Ерлангенског рукописа“. ПКЈИФ LIII–LIV/1–4: 184– 199. Самарџија, С. (2001). Антологија епских народних песама. Београд: Народна књига. Самарџија, С. (2004). Пародија у усменој књижевности. Београд: Народна књига – Алфа. Самарџија, С. (2005). Слојеви једне метафоре (између календарске године и патријархалне задруге). Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду 2: 39–73. Самарџија, С. (2007). Обредна стварност и метафора у једној песми из ,,Ерлангенског рукописа“. Зборник реферата и саопштења са међународног научног састанка слависта у Вукове дане 36/2: 141–152. Самарџија, С. (2008). Биографије епских јунака. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Самарџић, Р. (1978). Усмена народна хроника. Нови Сад: Матица српска. Словенска митологија. Енциклопедијски речник. (2001). (С. М. Толстој – Љ. Раденковић, прир.). Београд: Zepter book world. Стајић, Б. (1927). Ерлангенски рукопис (.../приказ). ЛМС C/312: 169–171. Стефановић, С. (1936). Сунчани мит у нашој народној поезији. ППНП VI/1: 35–42. Сувајџић, Б. (1998). Народна књижевност. Епске песме у старијим записима. Београд: Филолошки факултет; Крагујевац: „Нова светлост“. Сувајџић, Б. (2003). Епске песме о хајдуцима и ускоцима. Београд: Гутенбергова галаксија. Сувајџић, Б. (2005). Јунаци и маске. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Сувајџић, Б. (2008). Од традиције до усменог ,,текста“ – иницијалне формуле у песмама о хајдуцима. Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 147–189. Ћоровић, В. (1936). Народна песма о женидби војводе Војина. ППНП III/2: 180–191. Чајкановић, В. (1926). Ерлангенски рукопис (.../приказ). СКГ, НС XVIII/2: 147–148. Šimčik, А. (1927). Nova knjiga starih jugoslovenskih narodnih pjesama. Hrvatska prosvjeta XIV/3: 69–70, 4: 116–119. Šimčik, А. (1931–1932). Pozivanje na mejdan preslicom. Nastavni vjesnik XL: 313–318. Šimčik, А. (1932). Kad bi nebo padnulo na junačku crnu zemlju. Hrvatska prosvjeta XIX/5: 116–118. Шмаус, А. (1936). Има ли бугарштица у ,,Ерлангенском рукопису“?. ППНП III/2: 211–221. Шмаус, А. (1936). Обележавање пута крвљу. ППНП III/2: 255–257. Шмаус, А. (1937). Гавран гласоноша. ППНП IV/1: 1–20. Schmaus, A. (1953). Studije o krajinskoj epici. Zagreb: JAZU. Schmaus, A. (1966). Studein zu balkanischen Balladenmotiven. Zeitschrift für Balkanologije IV: 100–138. Steinmeyer, E. v. (1913). Die jüngeren Handschriften der Erlangen Universitätsbibliothek. Erlangen: Junge.