Невјера љубе Марка Краљевића

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Невјера љубе Марка Краљевића

0001 Опраља се Краљевићу Марко,
0002 Опраља се на цареву војску,
0003 Ал’ беседи мила стара мајка:
0004 ”Ао Марко, моје дете драго,
0005 ”Ти с’ опраљаш на цареву војску,
0006 ”А на киме мене наручујеш? ”
0007 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0008 ”Ој старице, моја мила мајко,
0009 ”На коме би тебе оставио?
0010 ”С мојом љубом, а у твоји двори,
0011 ”С мојом љубом, а твојом снашицом. ”
0012 ”Ао Марко, моје дете драго,
0013 ”Сна ми љуби Дуку Сенковића,
0014 ”Сна га љуби, на те и не гледи:
0015 ”Ако л’, сине, томе не верујеш,
0016 ”Ти зготови госпоцку вечеру,
0017 ”Сву господу зови на вечеру,
0018 ”А не зови Дуке Сенковића,
0019 ”Оће л’ га се снаја усетити. ”
0020 То је Марко послушао мајку,
0021 Зготовио госпоцку вечеру,
0022 Сву господу зове на вечеру,
0023 А не зове Дуке Сенковића.
0024 Ал’ беседи Анђелија љуба:
0025 ”Господару, Краљевићу Марко,
0026 ”Шта је теби Дука учинио,
0027 ”те ти Дуке не зва на вечеру? ”
0028 Ал’ беседи Краљевићу марко.
0029 ”Иди, љубо, те дуку дозови,
0030 ”Ја за Дуку и заборавио. ”
0031 Љуба иде да Дуку дозове,
0032 Марко оде горе на чардаке.
0033 Дука спава на своме чардаку,
0034 Три пут га је млада пољубила.
0035 Докле она Дуку пробудила,
0036 И четврти пут на Маркови врати.
0037 Она мисли нитко је не гледа,
0038 Гледао је господару Марко.
0039 Кад су они вечер вечерали,
0040 Сву господу даривао Марко,
0041 Не дарује Дуке Сенковића.
0042 Ал’ беседи Анђелија љуба:
0043 ”Господару, Краљевићу Марко,
0044 ”Шта је теби Дуак учинио,
0045 ”Те ти ниси њега даривао? ”
0046 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0047 ”Иди, љубо, горе на чардаке
0048 ”Тамо има до две бритке сабље,
0049 ”Једна јесте од двадес дуката,
0050 ”Друга јесте од тридес дуката,
0051 ”Да дарујем Дуку Сенковића. ”
0052 Она оде горе на чардаке,
0053 Па не носи ону од двадесет,
0054 Веће носи ону од тридесет,
0055 Не би л’ Дуки што год више било.
0056 Узима је Краљевићу Марко
0057 Па је Дуки оцекао главу.
0058 ”Љуби, љубо, кога теби драго.”



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.