Невјера љубе Груичине (Вук 3)

0001 Шатор пење Новаковић Груја
0002 У планини више Дренопоља,
0003 Под шатором седе пити вино,
0004 Вино служи нејаки Стеване,
0005 Максимија пред шатором везе,
0006 Златом везе све по чистој свили;
0007 Па беседи новаковић Груја:
0008 ”Максимија, моја вјерна љубо!
0009 ”Почувај ми пред шатором стражу,
0010 ”Оћу лећи мало да поспавам.”
0011 Леже Грујо санак боравити,
0012 Максимија пред шатором везе,
0013 Ал’ ето ти три Турчина млада,
0014 А беседи нејаки Стеване:
0015 ”О чујеш ли, Максимија мајко!
0016 ”Ено иду три Турчина млада,
0017 ”Оћу ићи бабу да пробудим.”
0018 А беседи Максимија млада:
0019 ”Нису, сине, три Турчина млада,
0020 ”Већ су оно три млада трговца,
0021 ”Носе откуп твојему бабајку.”
0022 Ал’ то дете не слушало мајку,
0023 Него пође да пробуди бабу,
0024 За њим трчи Максимија мајка,
0025 Достиже га шатору на врати,
0026 Удари га руком уз образе,
0027 Како га је лако ударила,
0028 Три пута се дете преметнуло,
0029 Три му здрава искочила зуба,
0030 А четири с места с’ померила.
0031 У том дошла три Турчина млада,
0032 Максимији Бога називају:
0033 ”Божја т’ помоћ, госпођо невесто!
0034 ”Чија с’ љуба, кога си витеза?
0035 ”Који те је витез накитио?” –
0036 ”А бога ми, три Турчина млада!
0037 ”Ја сам љуба Новаковић-Грује,
0038 ”Витез ме је накитио Груја.”
0039 А беседе три Турчина млада:
0040 ”О госпођо, Груичина љубо!
0041 ”Издај нама Новаковић-Грују;
0042 ”Код Груице носиш чисту свилу,
0043 ”А код нас ћеш шетати по свили,
0044 ”А носити и сребро и злато,
0045 ”И бити ћеш кадунџика млада,
0046 ”И често ћеш на теферич ићи
0047 ”С кадунама од петка до петка.”
0048 Два Турчина коње одседоше
0049 Трећи Турчин поче беседити:
0050 ”Нете, Турци, жалосна вам мајка!
0051 ”Ви Груице ни видели нисте,
0052 ”Камо ли му на бој изодили;
0053 ”А ја знадем Новаковић-Грују:
0054 ”Кад је био од петнаест лета,
0055 ”Па ја туда кроз планину прођо,
0056 ”Он сеђаше, те благо бројаше,
0057 ”Ја повика туда кроз планину,
0058 ”Не би ли се дете уплашило,
0059 ”И не би ли у гору забегло,
0060 ”Не би л’ мене остануло благо,
0061 ”Ал’ је дете срца јуначкога,
0062 ”Јуначкога срца слободнога,
0063 ”Скупи благо, спусти у џепове,
0064 ”Па потера мене кроз планину,
0065 ”Ја на коњу, Груица пешице,
0066 ”Да не беше гране вите јеле,
0067 ”Те му калпак са главе скинула,
0068 ”Доиста ме уватити ћаше,
0069 ”Већ док узе калпак те устаче,
0070 ”Ја забего у гору зелену;
0071 ”Потеже се Грујо буздованом,
0072 ”Пустимице добро нештедице,
0073 ”Да удари менека на коњу;
0074 ”Не погоди менека на коњу,
0075 ”Већ удари у ту виту јелу,
0076 ”Колико је лако ударио,
0077 ”Виту јелу из корена крену,
0078 ”И гране јој на земљу падоше.”
0079 Не смеш’ Турци под шатор да иду,
0080 Док не оде Максимија млада,
0081 Те је Груји савезала руке,
0082 И замаче сунџир око врата,
0083 Триест алки четрдесет ока,
0084 Онда њега притискоше Турци.
0085 А кад скочи Новаковић Груја,
0086 Три Турчина на себе понесе,
0087 И четврту Максимију љубу,
0088 И ћаше се отет од Турака,
0089 Ал’ се сети нејака Стевана:
0090 ”Тешко мене до Бога вишњега!
0091 ”Турци ће ми дете заробити,
0092 Турци ће ми дете потурчити,
0093 ”Па куда ће моја грешна душа?”
0094 Кроз дете се предаје Турцима.
0095 Кад Груицу савладаше Турци,
0096 Љуби даше кићена зеленка,
0097 Па и воде месту Дренопољу,
0098 А када су на по пута били,
0099 Ал’ запишта нејаки Стеване:
0100 ”Красни бабо, Новаковић-Грујо!
0101 ”Нејаке су ноге у Стевана,
0102 ”Већ не могу с коњма путовати.
0103 ”Турц’ у гори остати не даду,
0104 ”Камџојама бију по очију.”
0105 Просу сузе Новаковић Груја:
0106 ”О Стеване, моје чедо драго!
0107 ”А шта ће ти баба учинити?
0108 ”Кад су баби савезане руке;
0109 ”Иди моли Максимију мајку,
0110 ”Е да би те приватила мајка,
0111 ”Ма бабина кићена зеленка.”
0112 Моли дете Максимију мајку:
0113 ”Максимија, моја мила мајко!
0114 ”Привати ме на коња витеза,
0115 ”Нејаке су ноге у Стевана,
0116 ”Те не могу с коњма да путују.”
0117 Ал’ орјатка орјатско колено
0118 Са коња га удара камџијом:
0119 ”Ид’ од мене, орјатско колено!
0120 ”Да сам тела на коња примати,
0121 ”Те вас не би предала у Турке.”
0122 Кад дођоше месту Дренопољу,
0123 Турци пењу два свил’на шатора,
0124 Један шатор Груји и Стевану,
0125 Други шатор Максимији младој.
0126 Два Турчина очли Дренопољу.
0127 Трећи оста чувајући стражу.
0128 Кад су дошли паши Дренопољском,
0129 Они кажу паши Дренопољцу:
0130 ”Господине, пашо Дренопољски!
0131 ”Лепога смо роба задобили,
0132 ”Лепа роба, Новаковић-Грују,
0133 ”И Грујина нејака Стевана,
0134 ”И његову Максимију љубу;
0135 ”Каква ј’ красна госпођа невеста,
0136 ”Лепоте јој на крајини нема,
0137 ”Лице јој је вредно Цариграда.”
0138 А паша се маши у џепове,
0139 Те им даде стотину дуката;
0140 ”Ево, Турци, стотина дуката,
0141 ”Јед’те, пијте, до у јутру, Турци!
0142 ”Кад у јутру робље доведете,
0143 ”Башка ћу вам бакшиш поклонити,
0144 ”Ком’ агалук, коме ли спаилук.”
0145 Узеш’ Турци стотину дуката,
0146 Па пођоше по свем’ Дренопољу,
0147 Они траже слатке медовине,
0148 Ал’ не могу медовине наћи,
0149 До у неке крчмарице Маре,
0150 У Груине Богом посестриме:
0151 ”Снашо Маро! дај нам медовине,
0152 ”Лепога смо роба задобили,
0153 ”Лепа роба Новаковић-Грују,
0154 ”И Грујина нејака Стевана,
0155 ”И Грујину Максимију љубу,
0156 ”Каква ј’ красна госпођа невеста!
0157 ”Што је лепа, то је одевена.”
0158 Кад је чула крчмарица Мара,
0159 Она стаде сузе просипати,
0160 Од Турака заклања рукавом:
0161 ”Јао Грујо, Богом побратиме!
0162 ”Трипут си ми био на невољи,
0163 ”Трипут си ме ропства опростио,
0164 ”А јако си у ропство запао!”
0165 Она Турком медовину даје,
0166 А баш полак насу бенђелука,
0167 А на тврди санак намењује,
0168 Нек спавају три Турчина млада
0169 Док се Груји не опросте руке.
0170 Пак одоше два Турчина млада,
0171 И однеше слатку медовину.
0172 А кад Турци под шатор дођоше,
0173 Ев’ седоше пити медовину,
0174 Максимија медовину служи,
0175 Како коме чашу додаваше,
0176 Онако је сваки и пољуби,
0177 Сваки јој се под гръоце маша.
0178 Опише се три Турчина млада,
0179 Опише се како земља црна,
0180 Па поспаше, како да помреше.
0181 А стала је Максимија млада,
0182 Она стала, пак мисли размишља:
0183 ”Та ако ћу код двојице лећи,
0184 ”Трећему ћу жао учинити.”
0185 Све је мисли на једно смислила,
0186 Сави скуте и бијеле руке,
0187 Свој тројици леже чело главе.
0188 А када је у по ноћи било,
0189 Заплака се нејаки Стеване:
0190 ”Јао бабо, тешко сам ти гладан!”
0191 А беседи Новаковић Груја:
0192 ”О Стеване, моје чедо драго!
0193 ”А шта ће ти учинити бабо?
0194 ”Кад су баби савезане руке;
0195 ”Иди, сине, под шатора мајци,
0196 ”Те укради ноже од матере,
0197 ”Те пресеци на руку конопце,
0198 ”Онда ће те наранити бабо.”
0199 Ал’ је дете колена ајдучка,
0200 А јуначка срца слободнога,
0201 Те отиде под шатора мајки,
0202 И украде ноже одматере;
0203 Ал’ детету невоља голема:
0204 Ножи тешки, а дете нејако,
0205 Једва ноже довуче до бабе,
0206 Оберучке једва подигнуо,
0207 Те наслони ноже на конопце,
0208 Па повуче ноже по конопцу,
0209 Те пресече на руку конопце,
0210 Посеч’ Грују по десници руци,
0211 Из ру ке му црна крвца пође;
0212 Писну дете, кано гуја љута:
0213 ”Јао бабо, посеко ти руку!”
0214 А беседи Новаковић Груја:
0215 ”А не бој се, Стево, чедо моје!
0216 ”Крв не иде из бабине руке,
0217 ”Него иде крвца из конопца.”
0218 Кад се Груји опростише руке,
0219 Онда Грујо на ноге устаде,
0220 Па се часну крсту прекрстио,
0221 Поменуо оца Николаја,
0222 И недељу и васкрсеније,
0223 И велико часно ванђелије,
0224 Па он узе сабљу оковану,
0225 Па отиде под шатора Турком,
0226 С њи узгрте свилена јоргана,
0227 Не сече и по грлу бијелу,
0228 Већ и сече по свилену пасу,
0229 Од тројице прави шесторицу.
0230 Па отиде шеру Дренопољу,
0231 Посестрими крчмарици Мари,
0232 Те донесе вина и ракије,
0233 И донесе леба бијелога,
0234 И дебела меса овнујскога,
0235 Па он седе под шатора свил’на
0236 Те нарани себе и Стевана,
0237 Пак запева танко гласовито.
0238 Пробуди се Максимија млада,
0239 Она буди три Турчина млада:
0240 ”Дижте с’, Турци’ жалостна вам мајка!
0241 ”Ено Груја и везан попева.”
0242 А кад диже свилена јоргана,
0243 И кад види исечене Турке,
0244 Она стала, па мисли размишља:
0245 ”Мили Боже, шта ћу и какоћу?
0246 ”Т ако ћу јадна бијежати,
0247 ”Груји нису коњи утецали,
0248 ”А камо ли једна женска глава!”
0249 Сави скуте и бијеле руке,
0250 Оде сама Груји под шатора,
0251 Паде њему преко свил’на крила,
0252 Љуби Грују по недри свилени:
0253 ”Господару, Новаковић-Грујо,
0254 ”Турци су ме опчинили младу.”
0255 А беседи Новаковић Груја:
0256 ”Максимија, колено неверно!
0257 ”Та жиби те опчинише Турци,
0258 ”А мртви те к мене приволеше.”
0259 Па устаде на ноге јуначке,
0260 Те подиже свилена шатора,
0261 Па отиде горе у планину,
0262 А на своје шаториште старо,
0263 Разапео свилена шатора.
0264 Максимији поче беседити:
0265 ”Максимија, колено неверно!
0266 ”Или волиш свећом свијетлити?
0267 ”Ил’ ми волиш сабљу целивати?”
0268 А беседи Максимија млада:
0269 ”Господару, Новаковић-Грујо!
0270 ”Не могу ти сабље целивати,
0271 ”Сабља ти је од свашта скрнавна,
0272 ”Него ћу ти свећом свијетлити,
0273 ”Ако јадна не ћу ни спавати.”
0274 Онда уста Новаковић Груја,
0275 Па је узе за десницу руку,
0276 Са шње скиде свилу и кадиву,
0277 И скиде јој копрену са главе,
0278 И скиде јој шердан испод грла,
0279 Остави је у саму ћенару,
0280 Намаза је воском и катраном
0281 И сумпором и брзијем праом,
0282 Па је уви меканим памуком,
0283 Па је поли жестоком ракијом,
0284 Укопа је земљи до појаса,
0285 Па запали косу навр главе,
0286 А он седе пити вино ладно,
0287 А љуба му јасно свећом светли.
0288 Кад догоре до чарни очију,
0289 Максимија поче бесједити:
0290 ”Господару, Новаковић-Грујо!
0291 ”Кад не жалиш моје русе косе,
0292 ”Доста су ти руку претиштале,
0293 ”За шт’ не жалиш моје очи чарне?
0294 ”Доста си и јунак пољубио.”
0295 Кад догоре до бијела лица,
0296 Максимија поче беседити:
0297 ”Господару, Новаковић-Грујо!
0298 ”Кад не жалиш моје очи чарне,
0299 ”За шт’ не жалиш моје лице бело?
0300 ”Мога лица у крајини нема,
0301 ”Млого ти је баба потрошио
0302 ”На мој’ бело гледајући лице.”
0303 Онда Груја поче беседити:
0304 ”Максимија, колено неверно!
0305 ”Истина је, то ја добро знадем,
0306 ”Да ти лица у крајини нема,
0307 ”Да је баба млого дао блага
0308 ”А на твоје лице гледајући;
0309 ”Али волим да у огњу гори,
0310 ”Него да ме предаје у Турке.”
0311 Кад догоре до бијели дојки,
0312 Заплака се нејаки СДтеване:
0313 ”Красни бабо, Новаковић-Грујо!
0314 ”Изгореше мојој мајци дојке,
0315 ”Које су ме одраниле, бабо,
0316 ”Које су ме на ноге подигле.”
0317 Ражали се новаковић-Груји
0318 Гледајући нејака Стевана,
0319 И он стаде сузе просипати;
0320 Што остаде, то је угасио,
0321 И оно је саранио лепо.

<poem>

0001 Вино пије Старина Новаче
0002 И са шњиме дели Радивоје,
0003 Међу њима дели Татомире,
0004 Служи вино Новаковић Грујо;
0005 Како коме чашу додаваше,
0006 Тако њему дослужује вином,
0007 А кад бабу чашу додаваше,
0008 Тако чашу вином преслужује,
0009 Са чаше се вино просипаше,
0010 Посипаше свилу и кадиву.
0011 Пита њега Старина Новаче:
0012 ”Мили сине, дијете Груица!
0013 ”Што ми чашу вином преслужујеш,
0014 ”Те посипаш свилу и кадиву?
0015 ”Кажи, сине, кака т’ је невоља?
0016 ”Каку сам ти жалост учинио?”
0017 Рече таде Новаковић Грујо:
0018 ”А мој бабо, Старина Новаче!
0019 ”Мене јесте голема невоља:
0020 ”Ти си, бабо, друштво иженио,
0021 ”Иженио млађе и старије,
0022 ”Мене, бабо, не шће оженити
0023 ”Ни ђевојком ни пак удовицом;
0024 ”То је мене данас најжалије.”
0025 Тад’ говори Старина Новаче:
0026 ”У з’о час те оженио, сине!
0027 ”Ето данас три године дана,
0028 ”Како тражим за тебе ђевојку
0029 ”И за мене добра пријатеља,
0030 ”С ким се могу ладна напит’ вина:
0031 ”Ђегођ нађох за тебе ђевојку,
0032 ”Ту не нађох за ме пријатеља;
0033 ”А ђе нађох за ме пријатеља,
0034 ”Ту не нађох за тебе ђевојку;
0035 ”Но чу л’, сине, Новаковић-Грујо!
0036 ”Ђе ја нађох за тебе ђевојку
0037 ”И за мене добра пријатеља:
0038 ”У Пладину граду бијеломе,
0039 ”У онога краља Пладинскога;
0040 ”Што је вајда, е добра ђевојка,
0041 ”Кад је гуја јесте запросила,
0042 ”Љута гуја Грчићу Манојло
0043 ”Од Софије града бијелога.
0044 ”Но чу л’, сине, Груица дијете!
0045 ”Свуци, сине, господске хаљине,
0046 ”Па обуци Бугарске хаљине,
0047 ”И понеси будак на рамену,
0048 ”Па ти иди у Софију равну,
0049 ”Те уводи Гркове сватове,
0050 ”Како свате Грчићу сабира;
0051 ”Ако бере Грке и Бугаре,
0052 ”И терзије своје руветлије,
0053 ”Који носе свилу и кадиву,
0054 ”И џепове с обадвије стране,
0055 ”У џепове све жуте дукате,
0056 ”Ту ће бити шићар за хајдуке;
0057 ”Ако л’ бере љуте Мартолозе,
0058 ”Који носе струке на рамену,
0059 ”О појасу маче оковане,
0060 ”Ту ће бити мука за хајдуке.”
0061 Кад то зачу Новаковић Грујо,
0062 Једнак свлачи свилу и кадиву,
0063 А облачи Бугарске хаљине,
0064 Па понесе будак на рамену,
0065 Учини се голема сирота,
0066 Право оде у Софију града,
0067 Да уводи Гркове сватове.
0068 Ал’ не бере Грчићу Манојло,
0069 Он не бере љуте Мартолозе,
0070 Који носе струке на рамену,
0071 појасу маче оковане;
0072 Већ он бере Грке и Бугаре,
0073 И терзије своје руветлије,
0074 Који носе свилу и кадиву,
0075 И џепове с обадвије стране,
0076 У џепове све жуте дукате.
0077 Тад’ се врну Новаковић Грујо,
0078 па отиде у Стару планину,
0079 Те казује Старини Новаку,
0080 Како Грче сабира сватове.
0081 Таде бере Старина Новаче,
0082 Бере Новак кићене сватове,
0083 Све сватове из горе хајдуке:
0084 Кума куми Бороја хајдука,
0085 Старосвати Средоја хајдука,
0086 А ђевери дели Радивоја.
0087 Све сватове редом покупио,
0088 Па отиде у Клисуру тврду,
0089 У Клисуру тврда Качаника,
0090 Куд ће проћи Грчићу Манојло
0091 И провести кићене сватове.
0092 Ал’ ето ти Грчића Манојла,
0093 И он води кићене сватове,
0094 Понајпрви иде пред дружином
0095 На вранчићу коњу косатоме,
0096 Буздована покрај себе њија,
0097 Па га баца јунак под облаке,
0098 А у десну дочекује руку.
0099 И овако танко попијева:
0100 ”Млав-планино и планино Стара!
0101 ”Млав-планино, крвава крајино!
0102 ”Чудно ли си у крв огрезнула!
0103 ”Млоге ли си мајке ојадила!
0104 ”Млоге сестре у црно завила,
0105 ”Удовице у род оправила!
0106 ”Да л’ ћеш данас мој’ ојадит’ мајку?
0107 ”Да ли сестру у црно завити?
0108 ”Да ли дати моју заручницу
0109 ”За Груицу сина Новакова?”
0110 Тако пјева Грчићу Манојло,
0111 Гледају га из горе хајдуци,
0112 Гледају га, но им није мило.
0113 Оде Грче за добру ђевојку,
0114 А осташе у гори хајдуци.
0115 Било тако за неђељу дана,
0116 Ал’ ето ти Грчића Манојла,
0117 Води свате и носи ђевојку,
0118 Те он зађе у Клисуру тврду,
0119 У Клисуру тврда Качаника,
0120 Понајпрви иде пред друђином
0121 На вранчићу коњу косатоме,
0122 На вранцу је ноге прекрстио,
0123 Па удара у ситну тамбуру,
0124 Уз тамбуру танко попијева:
0125 ”Млав-планино и планино Стара!
0126 ”Млав-планино, крвава крајино!
0127 ”Чудно ли си у крв огрезнула!
0128 ”Млоге ли си мајке ојадила!
0129 ”Млоге сестре у црно завила,
0130 ”Удовице у род оправила!
0131 ”Да од кога, веће ни од кога,
0132 ”Од Новака и од Радивоја;
0133 ”Да л’ ћеш данас мој’ ојадит’ мајку?
0134 ”Да л’ ми сестру у црно завити?
0135 ”Да ли дати моју заручницу
0136 ”За Груицу сина Новакова?”
0137 Тако пјева Грчићу Манојло,
0138 Гледају га из горе хајдуци,
0139 Гледају га, но им није драго.
0140 Тад’ говори Старина Новаче:
0141 ”Чујете ли, сва моја дружино!
0142 ”Удри сваки на друга својега:
0143 ”Кум Бороје нек иде на кума,
0144 ”А старојко нека на старојка,
0145 ”Радивоје нека на ђевера,
0146 ”А ја хоћу баш на домаћина,
0147 ”А Груица нека на Манојла,
0148 ”Сви сватови редом на сватове.”
0149 Све Новака друштво послушало,
0150 И у свате јуриш учинили:
0151 Кум Бороје погубио кума,
0152 И старојко погуби старојка,
0153 Радивоје погуби ђевера,
0154 И он узе лијепу ђевојку,
0155 Одведе је у гору зелену;
0156 Домаћина Новак погубио,
0157 Све сватови свате разагнали;
0158 Сам остаде Грчићу Манојло,
0159 К њему иде Новаковић Грујо,
0160 Голу сабљу носи у рукама
0161 Па дозива Грчића Манојла!
0162 ”Стани курво, Грчићу Манојло!
0163 ”Чију носиш лијепу ђевојку?
0164 ”Причекај ме, да мејда д’јелимо,
0165 ”Да видимо чија је ђевојка.”
0166 Кад то виђе Грчићу Манојло,
0167 Обје ноге низ вранца опружи,
0168 Те у златне врже бакарлије,
0169 А из руку тамбуру одбаци,
0170 Па десницом за мач приватио,
0171 А љеваком вранцу за дизгене,
0172 Па говори новаковић Грују:
0173 ”Ближе к мене, Новаковић Грујо,
0174 ”Ближе к мене, да се ударимо,
0175 ”Каио сам мејдан дијелити,
0176 ”И ђевојку сабљом одвојити.”
0177 Ту допаде новаковић Грујо,
0178 Удари га сабљом по рамену,
0179 Ал’ се Грче штитом заштитило,
0180 На девоје му сабљу саломио,
0181 На штиту се ништа не познаде.
0182 Кад то виђе Грчићу Манојло,
0183 Он потеже мача зеленога:
0184 ”Стани курво, Новаковић-Грујо!
0185 ”С том ли сабљом идеш у хајдуке!
0186 ”А да видиш мача зеленога,
0187 ”Што би добар био за хајдуке!”
0188 Па га мало мачем заватио,
0189 Али га је љуто обранио,
0190 Лијеву му руку осјекао,
0191 Клону рука низ чошну доламу;
0192 Но су лаке ноге под хајдуком
0193 У гору га ноге занијеше;
0194 Виком виче Новаковић Грујо,
0195 Виком виче по гори зеленој:
0196 ”Ђе си, брате, дели Татомире!
0197 ”Изгуби ме Грче на мејдану.”
0198 Ту допаде дели Татомире,
0199 Носи голу сабљу у рукама:
0200 ”Стан’ курвићу, Грчићу Манојло!
0201 ”Ласно ј’ с Грујом мејдан дијелити,
0202 ”Но причекај дели Татомира.”
0203 Рече њему Грчићу Манојло:
0204 ”Ближе к мене, дели Татомире,
0205 ”Ближе к мене, да се ударимо,
0206 ”Каио сам мејдан дијелити.”
0207 Ту допаде дели Татомире,
0208 Удари га сабљом по рамену,
0209 Ал’ се Грче штитом заштитило,
0210 По штиту га сабљом ударио,
0211 На двоје му сабљу саломио,
0212 На штиту се ништза не познаде.
0213 Грче маче мача зеленога:
0214 ”Стан’ курвићу, дели Татомире!
0215 ”С том ли сабљом идеш у хајдуке!
0216 ”А да видиш мача зеленога,
0217 ”Што би добар био за хајдуке!”
0218 Па га мало мачем заватио,
0219 Десну му је руку осјекао,
0220 Клону рука низ чошну доламу;
0221 Но су лаке ноге под хајдуком,
0222 У гору га ноге занијеше;
0223 Виком виче по гори зеленој:
0224 ”А ђе си ми, чича Радивоје?
0225 ”Изгуби ме Грче на мејдану.”
0226 Но ето ти дели Радивоја,
0227 Голу сабљу носи у рукама,
0228 Право иде Грчићу Манојлу:
0229 ”Стан’ курвићу, Грчићу Манојло!
0230 ”Ласно ј’ с ђецом мејдан дијелити,
0231 ”Но причекај дели Радивоја,
0232 ”Да јуначки мејдан дијелимо.”
0233 Рече њему Грчићу Манојло:
0234 ”Ближе к мене, чича Радивоје,
0235 ”Ближе к мене, да се ударимо.”
0236 Ту допаде дели Радивоје,
0237 Удари га сабљом по рамену,
0238 Ал’ се Грче штитом заштитило,
0239 По штиту га сабљом ударио,
0240 На троје је сабљу саломио,
0241 На штиту се ништа не познаде.
0242 Таде рече Грчићу Манојло:
0243 ”Бре, курвићу, чича Радивоје!
0244 ”С том ли сабљом идеш у хајдуке!
0245 ”Ал’ да видиш мача зеленога
0246 ”Што би добар био за хајдуке!”
0247 Па га мало мачем заватио,
0248 Два му вита ребра пресјекао,
0249 Виде му се џигерице црне,
0250 Виде му се и црне и б’јеле;
0251 Но су лаке ноге под хајдуком,
0252 У гору га ноге занијеше;
0253 Виком виче по гори зеленој:
0254 ”Ђе си брате, Старино Новаче?
0255 ”Изгуби ме Грче на мејдану!”
0256 Но ето ти Старога Новака,
0257 На њему је страшно одијело:
0258 На њему је кожух од међеда,
0259 На глави му капа вучетина,
0260 И за капом крило од лабуда;
0261 Очи су му двије купе вина,
0262 Трепавице од утине крило;
0263 И он носи сабљу староковку,
0264 Па повика Грчића Манојла:
0265 ”Стан’ курвићу, Грчићу Манојло!
0266 ”Ласно ј’ с ђецом мејдан дијелити,
0267 ”Но причекај Старога Новака.”
0268 Рече њему Грчићу Манојло:
0269 ”Ближе к мене, Старино Новаче!
0270 ”Не би бахом из Клисуре тврде:
0271 ”Виђео сам и жива међеда,
0272 ”А камо ли кожу од међеда;
0273 ”Виђео сам и живога вука,
0274 ”А камо ли мртву вучетину;
0275 ”Виђео сам и живога орла,
0276 ”А камо ли орлу перушину.”
0277 Ту допаде Старина Новаче,
0278 Удари га сабљом по рамену,
0279 Ал’ се Грче штитом заштитило,
0280 По штиту га сабљом ударио,
0281 На двоје му штита пресјекао,
0282 И десну му руку осјекао,
0283 Ал’ на троје сабљу саломио.
0284 Наљути се грчићу Манојло,
0285 Шчепа мача у лијеву руку,
0286 Па поћера Старога Новака
0287 Мили Боже! Чуда великога!
0288 Да је коме стати, па гледати
0289 Како кроји капу вућетину,
0290 Како ц’јепа суру међедину,
0291 А растура орлу перушину!
0292 Бјежи јадан Старина Новаче,
0293 Бјежи Новак у гору зелену,
0294 Нешто мало два пуна сахата,
0295 Подвикује из грла бијела,
0296 Бре колико Новак подвикује,
0297 Све са горе лишће отпадаше,
0298 А са земље трава полијеће;
0299 Он дозивље посестриму вилу:
0300 ”Бог т’ убио! вило посестримо!
0301 ”Нијеси л’ ми Божју вјеру дала,
0302 ”Кад ми буде највећа невоља,
0303 ”Да се мене на невољи нађеш?”
0304 Ал’ ето ти вјелогрле виле
0305 У сусрећу Староме Новаку,
0306 Тако њему вила говорила:
0307 ”Побратиме, Старино Новаче!
0308 ”Да л’ шта ћераш, да ли од шта бјежиш?”
0309 Проговара Старина Новаче:
0310 ”Вјера моја, посестримо вило!
0311 ”Ја не ћерам, већ ја јадан бјежим;
0312 ”Погуби ме Грче на мејдану.”
0313 Таде њему вила говорила:
0314 ”Врн’ се натраг, Богом побратиме,
0315 ”Чинићу се лијепа ђевојка,
0316 ”Савићу се Грки око грла,
0317 ”Па ћу њему очи засјенити,
0318 ”Ти погуби слијепа јунака.”
0319 Тад’ се Новак натраг поврнуо,
0320 Оде с вилом до близу Манојла,
0321 Па остаде у гори зеленој;
0322 А вила се начини ђевојка,
0323 Па се вије Грку око грла,
0324 И тура му руке у њедарца,
0325 Док је Грку очи засјенила,
0326 Па позивље Старину Новака:
0327 ”Побратиме, Старино Новаче!
0328 ”Сад погуби слијепа јунака.”
0329 Ал’ се Новак тешко поплашио,
0330 Те не смије приступити близу,
0331 Већ се баца перним буздованом,
0332 Те удара Грчића Манојла,
0333 Удари га међу очи чарне,
0334 Паде Грче у зелену траву,
0335 Грче паде, а Новак допаде,
0336 Те Гркову осијече главу,
0337 Па отиде у гору зелену;
0338 Тражи Новак по гори дружину.
0339 Докле су се били састанули,
0340 Цијепаше кићене дарове,
0341 Завијаше своје ране грдне.

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 32-39.