Ја закасних, ал' на лошу коњу,
Ја у гору, а сунце за гору.
Свезах коња за јелу зелену,
А сокола на јелову грану,
А дивојку на бијелу руку. 5
Ја се спуштах, да мрву поспавам,
Али тренух, ал' се брже пренух,
Кад ниј' коња за јелом зеленом,
Ни дивојке на бијелој руци,
Ни сокола на јеловој грани. 10
Па ја идем драгој под пенџере,
Носим њојзи на руци сокола.
Њега пита кићена дивојка:
„Кад си дошо сив-зелен соколе,
„Ал' си дошо, да мене обађеш, 15
„Ал' си дошо, да ми јаде кажеш,
„Ал' си дошо, да ми лишце љубиш? -
„Нисам дошо, да тебе обађем,
„Нит' сам дошо, да ти јаде кажем,
„Већ сам дошо, да ти лишце љубим.“ 20
Хрватске народне пјесме, што се пјевају у Горњој хрватској Крајини и у турској Хрватској; сабрао Лука Марјановић; Свезак I, у Загребу 1864., трошком и тиском А. Јакића. стр. 183-184.
