Стекох мужа као спужа,
Невоља моја, дангубо моја, еј јади мој'![1]
Кад јунаци воду газе,
Сваком вода до кољена,
Мом малиши до рамена, 5
Тужно срце гледајући!
Кад јунаци плот прескачу,
Сваки јунак плот прескочи,
Мој се мали у плот свали,
Тужно срце гледајући! 10
Спремих њега на водицу,
Вода га је занијела,
Крају га је изнијела,
Тужно срце гледајући!
Узех њега у наручје, 15
Метнух њега покрај ватре,
Он се тресе и поплаче,
Тужно срце гледајући!
Дође кока, укљуну га,
Дигох њега па полицу, 20
Дође маца, огребе га;
Ја га сакрих у појату,
Дође куца, увједе га,
Тужно срце гледајући!
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 456-457.
