Невина је

Невина је Писац: Јован Јовановић Змај

Невина је кȏ голупче,
Не зна на чем жито расте,
Ал’ јој очи, ал’ јој очи
Ипак тако ђаволасте.

Ја је тако гледам често,
Гледȏ бих је гладан, жедан;
Пред њом стојим тако смеран,
Ко да се исповедам.

Осећам јој мирис душе,
Па у себи зборим тио:
То је душа у којој се
Рај са паклом измирио.

1901.

Извор

• Ракитић Слободан, Антологија поезије српског романтизма, Београд: СКЗ, 2011, стр 357-358

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.