Невина је
| Невина је Писац: Јован Јовановић Змај |
Невина је кȏ голупче,
Не зна на чем жито расте,
Ал’ јој очи, ал’ јој очи
Ипак тако ђаволасте.
Ја је тако гледам често,
Гледȏ бих је гладан, жедан;
Пред њом стојим тако смеран,
Ко да се исповедам.
Осећам јој мирис душе,
Па у себи зборим тио:
То је душа у којој се
Рај са паклом измирио.
1901.
Извор[уреди]
- Ракитић Слободан, Антологија поезије српског романтизма, Београд: СКЗ, 2011, стр 357-358
|