Невеста иде на воду,
пиле ву поје у гору.
„Попој ми, пиле славејче;
такој сам и ја појала,
кад сам си била при мајку, 5
при мајку, пиле, при татка!
Откако дођо овамо,
слепи катанци на уста,
коњско железо на ноге,
шарена змија на руке! 10
Боље је, пиле, при мајку,
при мајку, пиле, при татка!"
Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет "Коста Стаменковић", Лесковац, 1969., стр. 83.
Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 181.
Златановић, Момчило: Лирске народне песме југоисточне Србије, избор, Учитељски факултет, Врање, 1999., стр. 50.
