Мој драгане, сија перчинлијо!
Мани перчин са бијела врата,
Не мами ме сваки час на врата,
Немам каде с тобом жуборкати,
У мене је огњевита мајка, 5
У двору ме три посла чекају:
На куђељи Мисирско повјесмо,
А на стану свилаче кошуље,
На ђерђеву платно Сарајевско,
А на њему игла од биљура, 10
А у игли свила из Мисира,
И сувише злато из Млетака:
Тебе, драги, свилене кошуље.
Мојој мајци Мисирско повјесмо,
Мене, драги, на ђерђеву платно. 15
У мене је огњевита мајка,
Избиће ме и окараће ме.
„Ако тебе и окара мајка.
„Ак' окара, ударит те неће,
„Ак' удари, оћерати неће. 20
„Ак' оћера, бјежи мене, душо!
„Троја су ти отворена врата,
„А четврта дрва шимширова,
„Узећу те себе за љубовцу.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 200-201.
