Неблагодарни син

Извор: Викизворник


 

Неблагодарни син

Роди мајка девет пособаца,
Изродила, пак обудовила,
Све и мајка удова ранила
На преслицу и десницу руку.
Одранила, осам иженила; 5
Кад је стала деветог женити,
А он мајку у гору оправља:
"Иди, мајко, у гору зелену,
"Ту ће мени сад сватови доћи
"Па ће с' на те свати сагадити, 10
"Јер си ти већ стара крмељива;
"Иди, мајко, у гору зелену,
"Еда би те намерило зверје."
С штаком мајка у гору отиде,
Путем идућ' грозне сузе ронп. 15
Сретоше је два млада путника:
"Та Бога ти, ти старице стара!
"Куд си тако рано уранила?
"Уранила, да ти береш биље."
Мајка плаче, не мож' да говори, 20
Једва плачућ' ово пробеседи:
"Родила сам девет мили сина,
"Девет сина, девет пособаца,
"Изродила, пак обудовила,
"Удова сам све и одранила 25
"На преслицу и десницу руку;
"Осам сам и иженила мајка,
"Сад сам стала деветог женити,
"Девети ме у гору оправља,
"Не би л' мене изело звериње." — 30
Али веле два млада путника:
"Врат' се натраг, ти старице стара,
"Те ти види твоји девет сина."
Кад се мајка натраг повратила,
Девет сина девет каменова, 35
Девет снаа девет љути змија;
Пак се змије по камењу вију.



Референце[уреди]


Извор[уреди]

  • Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 129-130.