На савитку

Ала ми је терет на савитку,
На савитку, где остављам дику!
Кући идем, а све натраг гледим,
Натраг гледим, морам да се једим,
Оста дика, осташе ми друге,
А ја идем кући пуна туге;
Кући идем, јер ме зове брата,
Има више већ од пола сата;
А кад кући, ја у кревет лежем,
Очи моје ја марамом вежем,
Ал' залуду — не могу заспати,
До по ноћи морам уздисати
За савитком и за мојом диком.