На растанку-Јавор (Милета Јакшић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
На растанку
Писац: Милета Јакшић





        
НА РАСТАНКУ

Када умре мило цвеће
     Жарких дана
И зашуми листак жути
     С тужних грана.

Кад увену премалетни
     Цветни краси
И заћуте славујака
     Слатки гласи.

Сунашце се за облаке
     Тужно скрије
И тајна ти нека туга
     Дух прелије.

Ти не видиш нигде знака
     Од живота
Ледна ти се гуја око
     Срца смота,

И кроз грање чујеш вихор
     Како хуји
А теби се суза отме
     Па заструји.

Слушаш песму, али не знаш
     Ко је поје —
То је одјек, уздах тихи
     Песме моје.

Он те сећа златних дана
     Прошлог санка
Он ти јавља часак кобни
     Од растанка.

И звук слаби тихо тужи
     И уздише,
Па шапуће: никад више,
     Никад више...
 
                                   Ленскій



Извор[уреди]

  • Ленскій, „На растанку“, Јавор, год. XVIII, бр. 42, 20. октобар 1891. године, стр. 661.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.