На поносној лађи

На поносној лађи Писац: Лаза Костић

На поносној лађи

На поносној лађи,
На лађи љубави,
Пошо сам тебе наћи,
Островац убави.

Залуто сам далеко,
Ди престаје већ свет,
Од света сам и бего
И стваро га опет.

Метанишућ сам клеко
На диван оточац,
У уздисај се слего
Наметнут пољубац.

Извори

• Антологија српске књижевности [1]

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Лаза Костић, умро 1910, пре 113 година.