На муци се познају јунаци
| На муци се познају јунаци (1881) Писац: Саво Ст. Рачета |
Хај! многи се хвали,
За добра јунака;
У хвали се пери
Врх самих облака.
А кад гром загрми
Сине муња која —
Често онда чујеш:
„Гдје си мајко моја”!
Јели клич кроз село,
„С пушком сваки амо”!
Тад да видиш, друже,
Тад да видиш само!
Пушку хвата, бл’једи,
Снаге му нестало,
Ноге му кленуле,
Срце се препало!
Хај на ноге момци!
И он-блека-виче,
Ал бој бити нису
Само бабске приче.
Крв је већ потекла,
Гине друг за друга
Глени скроз у чети —
Ал умакла туга!
Извор[уреди]
1881. Словинац. Година четврта, број 5, стр. 86.
|