На мору
I
Месец сија с неба ведра
И смеши се на нас двоје;
А обале, цветна недра,
У крило нас маме своје...
Обалом се вали ломе,
Уз пролећну, бујну струју;
И кô одзив гласу томе
Срца наша одјекују...
Па што стрепиш, душо верна,
Мáни сузе, шта те плаши ?..
Та пучина неизмерна
То је јава снова наши'!..
А што морем галеб кружи,
Зар да туга срећу крати?—
Умири се, о, не тужи,
Та нас бура вечно прати !..
II
Са морем се небо љуби,
Силна нада там' нас мами, —
А обала већ се губи
У сребрној полутами ...
Све је тихо, — нигде даха; —
Тек што ветрић морем пири,
И што вали узму маха,
Кад их весло узнемири...
Ми смо срећни!.. Као море
Простире се љубав чиста, —
И у њојзи, с неба горе,
Кроз звезде се нада блиста...
Па буде ли лажна нада,
Кô у мору звезда сêни,
Неће бити наших јада —
Умиремо загрљени...
