На језеро ладна вода,
Ђе невјесте све доходе,
Све невјесте и ђевојке.
Међу њима снаха наша,
На глави јој златна круна, 5
Двије гриње од бисера
И два прама сува злата
И два пера чанбелова.
Над водом се надазрела,
У воду јој круна пала 10
И дв'је гриње од бисера
И два прама сува злата
И два пера чанбелова.
Кад то виђе снаха наша,
Брже браћу дозивала: 15
"Штитом воду исекајте,
"Мачем траву окосите."
Кад су снаху браћа чула,
Штитом воду исекаше,
Мачем траву раскосише, 20
Златну круну извадише,
Двије гриње од бисера
И два прама сува злата
И два пера чанбелова,
Снахи нашој дароваше. 25
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 58-59.
