На Дунаву
Лако се лађа креће. Прамене густог дима
Хлађани тихи вјетрић на крилу небу диже,
Ено, и шева лака на поздрав лети њима,
С љупком их пјесмом стиже.
Како је свуда бајно! Хучни се Дунав плави,
На цвијетним обалама бијело пасе стадо,
Под сјенком густог дрвља, крај стада свог на трави,
Чобанче свира младо.
По дугој бајној равни гле класје плодног жита
Под крилом лахоровим повија смјерно главу;
А тамо опет косац са пјесмом послу хита
И густу коси траву.
Ал' што је теби, срце, те тако бијеш сада?
Ох, ето Фрушке Горе, Сријему дична круна! -
О којој много, много сниваше душа млада.
Слатког чезнућа пуна...
Ој, дивна српска горо, капицу скидам с главе,
Син кршних сурих ст'јена жарки ти поздрав шаље!
Клањам се, клањам теби, препуна вјечне славе
Ој, горо Светог Саве!