Летила су до два бела голуба,
И падају светој цркви на олтар.
Излази свети отац Нпкола,
Па беседп свети отац Нпкола:
„Бога вама, до два бела голуба, 5
„Јесте л' били тамо горе код Бога,
„Јесте л' вид'ли мајку матер Божију!"
Ал' беседе до два бела голуба:
„Ми смо били тамо горе код Бога,
„И видели мајку матер Божију, 10
„И родила Христа Бога нашега,
„И понели светој цркви да крсте,
„Окумише Крститеља Јована,
„И повели Аламилку девојку,
„Да предржи аламење зламење." 15
Беседи им свети отац Никола:
„Бога вама, до два бела голуба,
„Ви идите тамо горе код Бога,
„И реците Аламилки девојки:
„Не плаши се, Аламилко девојко, 20
„Кад укрсте Христа Бога нашега,
„3атрешће се ведро небо и земља,
„3адрктаће на кондири синџири,
„Нека знаду, кад се Христос родио."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 152-153.
