У гори је јела несјечена,
Под јелом је вода неточена.
Точила је Ане непрошена.
Гледала је липог Иве мајка,
Говорила липог Иве мајка: 5
"Не чин’ чина, Анице дјевојко,
Не чин’ чина, не мами ми сина!
У мог сина пуно рода има.
Пуно рода, а све је господа,
А ти млада б’јела руха[1] немаш." 10
Говорила Аница дјевојка:
"Бора теби, липог Иве мајко!
Имаш ли ти стотину сватова,
А ја имам стотину марама.
Старом свату и вјенчаном куму, 15
Њима имам свилене кошуље.
Теби носим, свекрвице моја,
Бистру памет и бијеле руке.
Иви носим, свекрвице моја,
Иви носим прибијело[2] лице."20
