Најгора болест

Извор: Викизворник


Најгора болест

Оправи ме Сијерчићу бего
И даде ми четири динара
Да му купим каве и дувана.
Ја узјахах на четири мора,
Цагин с' јаше ка' бијела вила, 5
Нит' је вила нити га ј' родила,
Но кобила отсјечена репа.
Отолен ме цаго заносаше
На дворове Пасигузовића
Ту ми даше доста ужинати 10
Овсенице и црна бештија,
На црно му дошла ова зима,
На Бајрам му кућа изгорјела,
А була му родила копиле!
Отоле ме цагин заносаше 15
На дворове Мемеда Алије --
Он клањасе, гуске узбијаше.
Отале ме чашкин заносаше
На џамију Карађоз-бегову,
Ту ми даше гусле јаворове, 20
А гудало од јадиковине,
Ту ја реко двије-три ријечи:
"Која болест од које најгора
Јал' од куге ја ли од дјевојке?
Од куге ме боли грозна глава, 25
За дјевојком и срце и глава;
Кад ми није руке у њедрима,
Ка' да ми је ранана ребрима!'
То заћути јелечке дјевојке,
Наноктише нокте на барјаке, 30
А дигоше ноге на надзаке,
А спустише руке на ћепенке.
Ту ја купи каве и дувана,
Отле одо двору Сијерчића.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Варијанте[уреди]

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига пета Особите пјесме и поскочице, САНУ, Београд, 1974.