Иде Господ крај мора
По маленој стазици,
Сусрео га грешниче.
Њега пита Господ Бог:
„ А куда ћеш грешниче 5
Ја идем светом Риму,
Светом Петру на рачун“.
Њега пита Господ Бог:
„Шта си јако згрешио,
„Па ти идеш светом Риму 10
„Светом Петру на рачун?“
Ал говори грешниче:
„Ја сам јако згрешио:
„Оца, матер убио,
„Брата, сестру утопио, 15
„И два кума замразио.“
Говори му Господ Бог:
„Све би теби простио,
„Што си јако згрешио,
„Оца, матер убио, 20
„Брата, сестру утопио,
„Ово т’ простит’ не могу
„Што си кумство погазио,
„Јер је кумство родбинство
„До девето колено. 25
„Већ ти иди нуз гору,
„Нуз ту гору високу,
„Па ћеш наћи равницу,
„На равници црквицу
„И у цркви Свети Саво, 30
„И пред црквом сив камен,
„На њем’ клечи девет годин’
„И десете један дан.
„Теб’ ће доћи господ сам
„Грла ћеш се простити." 35
Иде грешник нуз гору,
Нуз ту гору високу.
Па је наш’о равницу
На равници црквицу.
И у цркви Свети Саво, 40
И пред црквом сив камен;
Клечао је девет годин’
И десете један дан;
Њему дође господ сам
„Ајде устај, грешниче, 45
„Грија си се простио,
„Покору си свршио."
Ал говори грешниче:
„Мани ме се Господе.
„Како би ја сад усто 50
„Колена су прирасла,
„Месо од кости одпада,
„Тело де супцем пра’
„А душица светли рај.“
Напомене
Песма број 5.
Из збирке Марка Суботића, учитеља.
(Алојзија Коромпај из села Гаричина, брос. а рег.)
