Боловао Дјаковићу Нико,
Боловао девет годиница.
Под њиме се живе змије легле
Шестокриле од четири главе,
Кроз кости му и трава прорасла, 5
А кроз главу мухе пролетале.
К њем' долази стара мила мајко,
Па говори стара мила мајко:
„А мој синко, Дјаковићу Нико,
Да ти тражим лагане кочије, 10
Да те возим Раваници цркви
Не би ли се опростио гр'јеха.“
И говори Дјаковићу Нико:
„Ид, отале, моја стара мајко!
Не тражи ми лаганих кочија, 15
Не вози ме Раваници цркви,
Не могу се опростити гр'јеха:
Љубио сам три крштене куме,
Три крштене, девет вјенчанијех,
И дванаест Богом посестрима, 20
— Нигда ти се опростити не ћу!“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 92-93.
