Наход (трагедија у пет чинова)/7
VII
МОМИР САМ
МОМИР (Под утиском бола, који му је Никифор улио у душу, тешко уздише и дубоко се замисли. Чежњиво гледа горе на бедеме одакле га је мало пре сунце огрејало. Прилази столу и несвесно узима гитару која је ту остала, наслања се на сто и свира једну нежну византијску романсу, погледа ући горе на бедеме. Никифор одлазн. Момир наставља свирку и пред крај романсе, с бедема, невидљивом руком бачен, пада цвет. Он нагло оставља гитару, притрчи цвету, диже га и, с дубоким уздахом и изразом среће и задовољства, приноси га уснама да га целива, али у том тренутку осети на рамену нечију руку и тргне се не пољубив цвет.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|