Наручи паша, поручи,
да иде Стојан код њега:
„Море, Стојане, Стојане,
ти имаш ћерће убаве!"
„Имам ђи, пашо, не б'шим, 5
али су јоште малечће,
јоште ђи мајћа обува,
обува, пашо, собува."
„Не л'жи, море, Стојане,
синоч сам прош'л крај двори, 10
Малина краве млзеше,
Камена телци држеше,
Даница по двор шеташе,
сас јабалку се играше."
Т'гај ђи Стојан клнеше: 15
„Малино, малко те било,
Камено, кам те притисло,
Данице, дан те немало!"
