Двоје су се млади наджњевали,
млад Стојане и млада Стојанка.
Стојан наже двеста и два снопа,
а Стојанка триста и три снопа.
Седе Стојан па поче да вика, 5
а мајћа му тијо говорила:
„Не викај ми, мој сине Стојане!
Девојћа је 'итра, ђаволита,
јужје крати а рукољће крадне."
