У Сарајву три нова дућана,
А сва три су аге Мустаф-аге:
У једноме продаваше злато,
У другоме пребијело платно,
У трећему сједи Мустаф-ага. 5
Долази му Удлагића Ајка:
»Дај ми, ага, за ђерђефа злата
И бијела за јашмака платна."
»Хајде, Ајко, у моје дућане,
Не могу ти одрезати платна, 10
Ни докучит' са кангала злата,
Узела ме од срца грозница."
Мудра Ајка, ал’ се преварила,
У дућане аги долазила
Скочи ага, к’о да се помами 15
И затвори капке на дућану.
Љуби Ајку ага Мустаф-ага
Од по дана све до ноћи тавне.
А кад ноћца на земљу панула,
Одведе је свом бијелу двору 20
И сахију ага опремио,
Да се мајка Ајкуни не нада.
