Мујо челебија и Фате Љубовића

Извор: Викизворник


Мујо челебија и Фате Љубовића

Везак везла Љубовића Фате,
Баш у башчи под жутом наранчом,
Тудар паса челебија Мујо,
Вожју јој је помоћ називао.
„Божја помоћ, Љубовића Фате! 5
„Узми мене, бит ће боље тебе.“
Ма говори Љубовића Фате:
„Да луд ли си, челебија Мујо!
„Не би мене ни за слуге био,
„А камоли, да ми лице љубиш!" 10
Кад то зачу челебија Мујо,
Он је Фати тако бесједио:
„Ако мене, Фато, узет' не ћеш,
„Жива мене на рамену глава!
„Фалит ћу се, ђе бих долазио, 15
„Да је тебе чедо под појасом."
За то Фате ни хабера нема,
Него везе за ђерђефом веза.
Отолен ми јадан Мујо пође,
И окрену пољем широкијем; 20
Али су га гласи допанули,
Да је паша шатор разапео,
Разапео, на Ракитно равно,
К њему иду аге и спахије;
Тамо пође челебија Мујо, 25
Ту се паши смјерно поклонио,
Целива му скуте и кољено,
Ал' је паша Мују бесједио:
„Како си ми, челебија Мујо?
„Јес' ходио уз Ерцеговину? 30
„Јес' до дио двору Љубовића?
„Како су ми девет Љубовића?
„Јесу ли ми здраво и весело?"
Ал' му Мујо тихо одговара:
„Ја сам био уз Ерцеговину, 35
„До'дио сам двору Љубовића,
„Здраво су ти девет и Љубовића,
„Здраво јесу, ал' весели н'јесу
„Јер имају селу јединицу,
„Живо јој је чедо под појасом; 40
„То је чедо паше Босанскога."
Насмија се паша од Пазара:
„Добро! кад је добра господара."
Али паши врло жао било,
Па он брже ситну књигу пише, 45
А у књигу Фати говораше:
„Да си брже на Ракитно равно!"
Пак дозива татарина свога,
Тер га шаље к двору Љубовића.
Кад татарин Љубовићу дође, 50
И виђе га Фатима ђевојка,
Одмах се је јаду досјетила,
Брже иде на Ракитно равно,
Ту се паши смјерно поклонила,
Целива га у скут и у руку, 55
На њу паша криво погледива:
Кад то виђе Фатима ђевојка,
Да је криво оком погледива,
Свуче с' себе жутога кавада,
Оста гола у кошуљи танкој, 60
За срце се руком уфатила,
Па је тако паши, бесједила:
„Суди право, пашо господаре!
„Суди право, тако био здраво!
„Би ли с' овђе укрила јабука, 65
„А некмоли чедо под појасом?
„Ако ли ми судит' право не ћеш,
„Ја сам боса на Ракитно дошла,
„Ја ћу боса и до цара поћи,
„Жалит ћу се цару у Стамболу, 70
„Да би царе тебе погубио."
Када паша Фату разумијо,
На Муја се љуто расрдио,
На џелата оком намигнуо,
Тере Мују одасјече главу; 75
Узе Фату за своју љубовцу,
Учини је младом пашиницом.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 578-580.