Пошетало девет ђевојака,
Пред њима је Вели беговица,
У сусрету не срету никога
Но једнога челебију Муја.
Све се цуре уклониле с пута, 5
А не клања Вели беговица,
Него чека Муја на сред пута,
И Мују је млада говорила:
„Лијеп ли си, челебија Мујо!
„Ах проклета моја мила мајка! 10
„Када си ме у мајке просио,
„Што ме није онда за те дала
„Но проклету бегу Љубовићу.“
А њој Мујо ријеч проговара:
„Фала Богу, Вели беговице! 15
„Што те није твоја мајка дала,
„Није било од Бога суђено;
„Ал' ето ти чедо под појасом,
„Ако буде чедо мушка глава,
„Узећу те за вјерну љубовцу.“ 20
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 141-142.
